добро́м нареч., разг. дабро́м, па-до́браму.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
дабро́м нареч., разг. добро́м;
паслу́хай д., бо горш бу́дзе — послу́шай добро́м, а то ху́же бу́дет
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
па-до́браму нареч.
1. по-хоро́шему;
пагавары́ць п. — поговори́ть по-хоро́шему;
2. по до́брой во́ле, добро́м
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
добро́I сущ., в разн. знач. дабро́, -ра́ ср.;
◊
э́то к добру́ гэ́та на дабро́;
не к добру́ не да дабра́ (не к дабру́);
помина́ть добро́м паміна́ць дабро́м.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
воздава́ть несов.
1. аддава́ць;
воздава́ть по заслу́гам аддава́ць па заслу́гах;
2. / воздава́ть по́чести ушано́ўваць;
3. (отплачивать) адпла́чваць;
воздава́ть добро́м на зло адпла́чваць дабро́м на зло;
◊
воздава́ть до́лжное аддава́ць нале́жнае;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Saepe dissimulare satius, quam vel ulcisci fuit
Часта лепш не звяртаць увагі на нешта, чым помсціць.
Часто лучше не обращать внимания на что-то, чем мстить.
бел. Ён цябе каменем, а ты яго куском. Па благога чалавека хлебам кідай. Злосць да дабра не даводзіць.
рус. Зла за зло не воздавай. Худого худым не исправишь.
фр. Rendre le bien pour le mal (Воздавать добром за зло).
англ. Return good for evil (Воздавай добром за зло).
нем. Böses wird nicht mit Bösem überwunden (Зло не преодолевается злом).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Bene merenti bene profuerit, male merenti par erit
Таму, хто cee дабро, адплацяць дабром, хто сее зло ‒ злом.
Сеющему добро отплатят добром, сеющему зло ‒ злом.
бел. Што пасееш, тое і пажнеш. Дар за дар. Як гукаюць, так і адгукаюцца. Як прывітаешся, так і адкажуць. Як ты да людзей, так і людзі да цябе.
рус. За добро добром и платят, а за худо ‒ худом. Доброму добро, а худому перемять ребро. Лихое лихим называют, а доброе добрым поминают. Как посеешь, так и пожнёшь.
фр. Comme tu sèmeras tu moissonneras (Как посеешь, так и пожнёшь).
англ. As a man sows so shall he reap (Как человек сеет, так и должен жать).
нем. Wie die Aussaat, so die Ernte (Каков посев, таков и урожай). Wie man es treibt, so geht’s (Как проживёшь, так и прослывёшь).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
плати́ть несов., в разн. знач. плаці́ць;
◊
плати́ть той же моне́той плаці́ць той жа мане́тай;
плати́ть услу́гой за услу́гу плаці́ць паслу́гай за паслу́гу;
плати́ть взаи́мностью плаці́ць узае́мнасцю;
плати́ть дань плаці́ць дані́ну;
плати́ть добро́м за зло плаці́ць дабро́м за зло;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Aes partum scelere solet aera decem removere
Грошы, набытыя злачынным шляхам, звычайна прыносяць дзесяцікратныя страты.
Деньги, приобретённые преступным путём, обычно приносят десятикратные убытки.
бел. На чужое дабро нясі слёз вядро. Не працягвай рукі на чужое, бо свае згубіш. Чужое ўзяць ‒ свае згубіць. Не бяры чужога: аддасі свае. Не ганіся за чужым, не трэба будзе плаціць свае.
рус. Чужая денежка впрок не идёт: как придёт, так и уйдёт. От чужих нажитков не нажить пожитков. За чужим погонишься ‒ своё потеряешь. Чужое взять ‒ своё потерять. Чужое добро берёт за ребро. Чужим добром не построишь дом. Чужим добром не разживёшься. Чужое добро впрок нейдёт. Чужая одёжа не надёжа. Чужим богат не будешь. Чужой хлеб петухом в горле запоёт.
фр. Argent d’autrui nul n’enrichit (Деньги других никого не обогащают). Mal gagné mal dépensé (Плохо заработано, плохо растрачено).
англ. Ill gotten, ill spent (Худо получено, худо потрачено). Ill gotten wealth never thrives (Худо нажитое добро не впрок).
нем. Böser Gewinn fährt bald dahin (Худой выигрыш быстро уходит). Fremdes Brot, herbes Brot (Чужой хлеб ‒ тяжёлый хлеб).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
дабро́ ср.
1. добро́, бла́го;
імкну́цца да ~ра́ — стреми́ться к добру́ (бла́гу);
я табе́ ~ра́ зы́чу — я тебе́ добра́ жела́ю;
дзе́ля ~ра́ радзі́мы — на бла́го ро́дины;
2. (добрые дела, поступки) добро́;
рабі́ць д. людзя́м — де́лать добро́ лю́дям;
3. разг. (имущество, пожитки) добро́;
ку́фры по́ўныя ~ра́ — сундуки́ полны́ добра́;
з усі́м сваі́м ~ро́м — со всем свои́м добро́м;
4. разг., ирон. (дрянь, что-л. негодное) добро́;
тако́га ~ра́ нам і дарма́ не трэ́ба — тако́го добра́ нам и да́ром не ну́жно;
◊ з гэ́тага ~ра́ не бу́дзе — ничего́ хоро́шего из э́того не полу́чится;
не на д. — не к добру́;
не з ~ра́ — не с добра́;
не даве́сці да ~ра́ — не привести́ к добру́;
паміна́ць ~ро́м — помина́ть добро́м;
плаці́ць ~ро́м за д. — плати́ть добро́м за добро́;
няма́ лі́ха без ~ра́ — посл. нет ху́да без добра́;
за маё д. ды мне ў рабро́ — погов. за моё добро́ да мне в ребро́;
хто ~ру́ не рад — посл. кто добру́ не рад;
ад ~ра́ ~ра́ не шука́юць — посл. от добра́ добра́ не и́щут
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)