дабро́ ср.
1. добро́, бла́го;
імкну́цца да ~ра́ — стреми́ться к добру́ (бла́гу);
я табе́ ~ра́ зы́чу — я тебе́ добра́ жела́ю;
дзе́ля ~ра́ радзі́мы — на бла́го ро́дины;
2. (добрые дела, поступки) добро́;
рабі́ць д. людзя́м — де́лать добро́ лю́дям;
3. разг. (имущество, пожитки) добро́;
ку́фры по́ўныя ~ра́ — сундуки́ полны́ добра́;
з усі́м сваі́м ~ро́м — со всем свои́м добро́м;
4. разг., ирон. (дрянь, что-л. негодное) добро́;
тако́га ~ра́ нам і дарма́ не трэ́ба — тако́го добра́ нам и да́ром не ну́жно;
◊ з гэ́тага ~ра́ не бу́дзе — ничего́ хоро́шего из э́того не полу́чится;
не на д. — не к добру́;
не з ~ра́ — не с добра́;
не даве́сці да ~ра́ — не привести́ к добру́;
паміна́ць ~ро́м — помина́ть добро́м;
плаці́ць ~ро́м за д. — плати́ть добро́м за добро́;
няма́ лі́ха без ~ра́ — посл. нет ху́да без добра́;
за маё д. ды мне ў рабро́ — погов. за моё добро́ да мне в ребро́;
хто ~ру́ не рад — посл. кто добру́ не рад;
ад ~ра́ ~ра́ не шука́юць — посл. от добра́ добра́ не и́щут
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (актуальны правапіс)