уба́віць сов., в разн. знач. уба́вить;

у. цану́ — уба́вить це́ну;

у. крок — уба́вить шаг;

у. ско́расць — уба́вить ско́рость;

у. святло́ — уба́вить свет;

ні ў. ні прыба́віць — ни дать ни взять

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

устано́вка в разн. знач. устано́ўка, -кі ж.;

устано́вка телефо́на устано́ўка тэлефо́на;

коте́льная устано́вка каце́льная ўстано́ўка;

взять устано́вку на повыше́ние ка́чества узя́ць устано́ўку на павышэ́нне я́касці;

по устано́вкам це́нтра па ўстано́ўках цэ́нтра;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

запо́рI м. (приспособление для запирания) запо́р; (замок) замо́к, -мка́ м.; (задвижка) за́саўка, -кі ж.; (засов) зава́ла, -лы ж.;

взять на запо́р узя́ць на запо́р (замо́к);

дверь на запо́ре дзве́ры на замку́.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

ма́лость разг.

1. сущ. (незначительное количество) крыха́, -хі́ ж.; (мелочь, пустяк) драбні́ца, -цы ж., дро́бязь, -зі ж.;

взять са́мую ма́лость узя́ць са́мую дро́бязь;

2. нареч. тро́хі, крыху́;

ма́лость полежу́ тро́хі (крыху́) паляжу́.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

ле́йцы (ед. ляйчы́на ж.) во́жжи;

узя́ць л. ў ру́ківзять во́жжи в ру́ки;

папусці́ць л. — отпусти́ть во́жжи;

вы́пусціць л. з рук — вы́пустить во́жжи из рук;

трыма́ць л. ў рука́х — держа́ть во́жжи в рука́х

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

паадбіра́ць сов.

1. (о многом, о многих — взять обратно) отобра́ть;

2. (о многом, о многих — лишить чего-л.) отня́ть;

3. (о многих, о многом — выделить, выбрать) отобра́ть;

4. безл. (о многом — парализовать) отня́ться

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

садра́ць сов.

1. (кору, шкуру) содра́ть, снять; (резким движением снять прикреплённое, надетое — ещё) сорва́ть;

2. (о струпе, прыще) содра́ть, счеса́ть, сковырну́ть;

3. (измельчить тёркой) стере́ть;

4. разг. (дорого взять за что-л.) содра́ть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Pulchrum esi praestare cuncta, nil exigere

Цудоўна ўсё даваць і нічога не патрабаваць узамен.

Прекрасно всё давать и ничего не требовать взамен.

бел. Хто дае, той сам мае. Лепей людзям даць, чым самому прасіць.

рус. Лучше дать, нежели взять. Дай Бог подать, не дай Бог просить. Приведи Бог подать, не приведи Бог принять. Лучше подать через порог, чем стоять у порога.

фр. Il y a plus de bonheur à donner qu’à recevoir (Больше счастья, когда даёшь, чем когда получаешь). La main qui donne est au-dessus de celle, qui reçoit (Рука, которая даёт, выше той, которая получает/принимает).

англ. Give and take (Кто даёт, тот и получает).

нем. Geben ist seliger denn Nehmen (Давать ‒ душевнее, чем брать).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Ubi leonis pellis deficit, vulpinam induendam esse

Дзе няма шкуры льва, там варта надзяваць шкуру лісы.

Где нет шкуры льва, там следует надевать шкуру лисицы.

бел. Дзе сілаю не возьмеш, трэба розумам надтачыць. Дзе не пераскочу, там падлезу. На панскі розум ёсць мужыцкая хітрасць. Не сілаю трэба браць, а уменнем.

рус. Где силой взять нельзя, там надо полукавить. Нельзя перескочить ‒ так можно подлезть. Ловят волка не гонкою, а уловкою.

фр. Ce que lion ne peut le renard le fait (Что не может лев, сделает лиса).

англ. A wise man will hit at the edge of his wit (Мудрый человек бьёт остриём ума).

нем. Kraft allein tut’s nicht (Одна сила ничего не сделает).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

приня́ть сов.

1. прыня́ць; (взять) узя́ць; (посчитать) палічы́ць;

2. (встретить) сустрэ́ць; узя́ць;

3. (приобрести какой-л. вид, свойство) набы́ць; (стать) стаць;

4. (убрать) прост. прыня́ць, прыбра́ць, забра́ць; см. принима́ть;

прими́ впра́во вазьмі́ (прымі́) упра́ва;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)