паці́ху нареч.
1. ти́хо, тихо́нько, потихо́ньку;
гу́тарыць п. — говори́ть ти́хо (тихо́нько, потихо́ньку);
2. осторо́жно;
рабі́ п., каб не сапсава́ць — де́лай осторо́жно, что́бы не испо́ртить;
3. ме́дленно;
хадзі́ць п. — ходи́ть ме́дленно
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Ты́хо-лы́хо ‘шыта-крыта’ (драг., З нар. сл.). Да ці́ха і лі́ха (гл.) з заходнепалескай фанетыкай, параўн. ст.-бел. тихо, тыхо ‘ціха’, тихота, тихость ‘адсутнасць гаворкі, лагоднасць, пакора’ і лихо ‘зло’, ‘адчайна, рызыкоўны (ГСБМ); ведаць, на аснове рыфмаванага выслоўя, параўн. Cicho, bo budzie licho! (ваўк., Федар. 4), або Ot, ad licha cicha, a dabra ni czutno (там жа), He чапай ліха, пакуль яно ціха (Вушац. сл.).
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
стагна́ць несов.
1. в разн. знач. стона́ть;
хло́пчык ці́ха ~на́ў — ма́льчик ти́хо стона́л;
2. перен. пла́каться, жа́ловаться, хны́кать
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
потихо́ньку нареч., разг.
1. (без шума) паці́ху; (тихо, тихонько) ці́ха, ці́хенька;
2. (украдкой) цішко́м;
3. (медленно) пама́лу, паво́льна, паво́лі, памале́ньку.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
грук разг.
1. сущ. (род. гру́ку) м. стук, гро́хот;
2. межд., в знач. сказ. стук, хлоп;
◊ ні сту́ку ні гру́ку — ти́хо, без шу́ма
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
не́ма нареч., разг.
1. (о плаче, крике и т.п.) исто́шно, ди́ко;
ба́бы н. галасі́лі — ба́бы исто́шно голоси́ли;
2. ти́хо, безмо́лвно;
◊ н. крыча́ць — крича́ть благи́м ма́том; реве́ть белу́гой
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
стук
1. род. сту́ку м. стук;
с. мо́лата — стук мо́лота;
2. межд., разг. стук;
ён с. кулако́м у дзве́ры — он стук кулако́м в дверь;
◊ ні сту́ку ні гру́ку — ти́хо, без шу́ма
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Melior est consulta tarditas, quam temeraria celeritas
Лепш разумная павольнасць, чым безразважлівая хуткасць.
Лучше разумная медлительность, чем безрассудная быстрота.
бел. Спехам нарабіў смеху. Хто спяшыць, той і спатыкаецца. Па волі едучы, далей будзеш. Памалу едзеш ‒ далей заедзеш.
рус. Не переведя духу, дальше ворот не добежишь. Лучше идти, да присаживаться в пути, чем бежать, да лежать. Вскачь землю не пашут.
фр. Qui va doucement va loin (Кто едет тихо, далеко едет).
англ. Haste makes waste (Торопливость ведёт к ущербу). Fool’s haste is no speed (Поспешность дурака ‒ не скорость).
нем. Der Eilige wirkt komisch (Кто спешит, выглядит комично). Wer zu sehr eilt, wird langsam fertig (Кто очень спешит, будет готов не скоро).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Laus in ore proprio vilescit
Уласная пахвала нічога не варта/не значыць.
Собственная похвала ничего не стоит/не значит.
бел. Хто сам сябе хваліць, няхай таго пярун спаліць. Сам сябе не хвалі, няхай людзі пахваляць. Чужая пахвала як гром грыміць, а самахвальства смярдзіць. Пахвальба — малайцу пагуба. Хто хоча, каб яго хвалілі, той сам сябе ганіць.
рус. В хвасти нет сласти. Не хвали сам себя, пусть народ по хвалит. Кто сам себя хвалит, в том пути не бывает. В хвасти, что в голой пасти. Безмерная хвала чести вредит. Не кричи о себе ‒ пусть другие о тебе хоть тихо скажут. Хвастливое слово гнило. Овсяная каша хвалилась, будто с коровьим маслом родилась.
фр. Qui se loue s’emboue (Кто сам себя хвалит, тот сам себя пачкает).
англ. Self praise is not recommendation (Самовосхваление ‒ не рекомендация). Every ass likes to hear himself bray (Любой осёл любит себя слушать).
нем. Eigenlob stinkt, Eigenruhm hinkt (Самовосхваление плохо пахнет, самохвальство хромает).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
про предлог с вин.
1. пра (каго, што); аб (кім, чым);
говори́ть про кого́-л. гавары́ць пра каго́-не́будзь;
2. (для, ради) для (каго, чаго);
э́то не про тебя́ пи́сано разг. гэ́та не для цябе́ пі́сана;
◊
про себя́ сам сабе́; (тихо) паці́ху;
ду́мать (чита́ть) про себя́ ду́маць (чыта́ць) сам сабе́;
про запа́с у запа́с;
ни за что ни про что без дай прычы́ны.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)