недосу́г разг.
1. сущ. (отсутствие свободного времени) недахо́п ча́су;
за недосу́гом з-за недахо́пу ча́су;
2. в знач. сказ. (нет времени) няма́ калі́; не́калі, няма́ ча́су;
мне недосу́г мне няма́ калі́ (не́калі, няма́ ча́су).
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пала́таI ж.
1. (дворец) ед. нет, уст. пала́ц, -ца м., хо́рам, -ма м.;
ка́менные пала́ты мурава́ны пала́ц, мурава́ныя пала́цы;
2. (роскошная комната) уст. пала́та, -ты ж.;
3. (комната в больнице) пала́та, -ты ж.;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
резо́н м., разг.
1. (разумное основание) ра́цыя, -цыі ж., слу́шнасць, -ці ж.;
нет никако́го резо́на так де́лать няма́ нія́кай ра́цыі гэ́так рабі́ць;
2. (довод) уст. до́вад, -ду м.;
не принима́ть резо́нов не прыма́ць до́вадаў.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Ratio contra vim parum valet
Розум перад/у параўнанні з сілай мала значыць.
Разум перед/в сравнении с силой мало значит.
бел. Сіла ёсць ‒ розуму не трэба. Дурню і Бог дарогу ўступае. Здаровы каню таварыш. Толькі дурань любіць, каб перад ім станавіліся на калені.
рус. Сила ‒ уму могила. Сила есть ‒ ума не надо. Сила ум ломает.
фр. Où force domine raison n’a pas lieu (Где преобладает сила, нет места уму).
англ.
нем. Bei großer Gewalt ist große Narrheit (При большой силе/насилии ‒ большая глупость).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Errat interdum quadrupes
Іншым разам спатыкаецца чатырохногі.
Иногда спотыкается четвероногий.
бел. Конь на чатырох нагах і то спатыкаецца.
рус. Конь на четырех ногах и то спотыкается. И на доброго коня бывает спотычка. С кем греха не бывает.
фр. Il n’est si bon cheval qui ne bronche (Нет такого хорошего коня, который не спотыкается).
англ. A horse stumbles that has four legs (И конь о четырёх ногах спотыкается).
нем. Strauchelt doch auch ein Pferd, und hat doch vier Beine (И конь спотыкается, хотя у него четыре ноги).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
суд
1. род. суда́ м.;
Верхо́вный Суд Респу́блики Белару́сь Вярхо́ўны Суд Рэспу́блікі Белару́сь;
Междунаро́дный суд ОО́Н Міжнаро́дны суд АА́Н;
находи́ться под судо́м быць пад судо́м;
предава́ть суду́ аддава́ць пад суд (суду́);
в день суда́ у дзень суда́;
суд че́сти суд го́нару;
това́рищеский суд тавары́скі суд;
2. (мнение, заключение) суд, род. су́ду м.;
вы́нести на суд обще́ственности вы́несці на суд грама́дскасці;
◊
на нет и суда́ нет посл. як няма́, то й дарма́; як няма́, дык няма́.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
цепь ж.
1. в разн. знач. ланцу́г, -га́ м.;
желе́зная цепь жале́зны ланцу́г;
я́корная цепь я́карны ланцу́г;
посади́ть на цепь пасадзі́ць на ланцу́г;
цепь собы́тий перен. ланцу́г падзе́й;
цепь доказа́тельств перен. ланцу́г до́казаў;
цепь управле́ния ж.-д. ланцу́г кірава́ння;
электри́ческая цепь физ. электры́чны ланцу́г;
цепь гор ланцу́г гор;
2. (оковы) ланцугі́, -го́ў ед. нет, кайданы́, -но́ў ед. нет;
закова́ть в це́пи закава́ць у ланцугі́ (кайданы́);
разорва́ть це́пи перен. разарва́ць ланцугі́ (скі́нуць кайданы́).
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Diffidentia tempestiva parit securitatem
Своечасовая недаверлівасць нараджае бяспеку.
Своевременная недоверчивость порождает безопасность.
бел. Сцеражонага Бог сцеражэ. Беражонага Бог беражэ. Беражлівага каня і звер не з’есць. Беражыся бед, пакуль іх нет.
рус. Бережёного и Бог бережёт. Осторожность ‒ мать мудрости. Кто сам себя стережёт, того и Бог бережёт. Кто дважды оглянется, тот ничего не потеряет. Осторожного коня и зверь не вредит.
фр. Un homme averti en vaut deux (Предупреждённый человек стоит двух).
англ. Caution is the parent of safety (Осторожность ‒ родитель безопасности).
нем. Den Behutsamen behütet auch Gott (Бережёного бережёт также Бог).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Vita sine amicis tristitia est
Жыццё без сяброў сумнае.
Жизнь без друзей грустна.
бел. Чалавек без друга, што яда без солі. Чалавек без друга, што дрэва без карэння.
рус. Не мил и свет, когда друга нет. Без друга жить ‒ самому себе постылому быть. Без друзей да без связи что без мази: скрипит, негладко, ехать гадко. Без друга ‒ сирота, с другом ‒ семьянин.
фр. La vie sans ami(s) est triste (Жизнь без друга/друзей грустна).
англ. Friendless is poor (Беден не имеющий друзей).
нем. Freunde sind über Silber und Gold (Друзья больше, чем золото и серебро).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Non est vitam invenire sine tristitia in ullo
Не бывае чалавечага жыцця без смутку.
Не бывает человеческой жизни без грусти.
бел. Ліха без дабра не бывае. Не пазнаўшы бяды, не ўчуеш дабра.
рус. Ни печали без радости, ни радости без печали [не бывает].
фр. Pas de vie sans épines (Не бывает жизни без шипов).
англ. No joy without alloy (Нет радости без горести).
нем. Jedes Ding hat zwei Seiten (Каждая вещь имеет две стороны). Kein Unglück so groß, hat was Gutes in Schoß (Горе, каким бы оно ни было, имеет что-то хорошее в лоне).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)