пороши́ть несов. церушы́ць.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Парушы́ць ’церушыць’. Рус. пороши́ть, укр. пороши́ти, польск. prószyć, н.-луж. prošyś, в.-луж. prošić, чэш. prášiti серб.-харв. пра́шити, славен. prašiti ’тс’. Прасл. poršiti. Да порах (гл.); ‑у‑, мабыць, у выніку ўплыву польскага слова.

Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)

церушы́цца несов.

1. сы́паться, труси́ться;

2. (о дожде) мороси́ть, кра́пать, накра́пывать; (о снеге) пороши́ть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

церушы́ць несов.

1. сы́пать, труси́ть;

2. (о дожде) мороси́ть, кра́пать, накра́пывать; (о снеге) пороши́ть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

пацяру́шваць несов.

1. посыпа́ть, потру́шивать;

2. (о дожде) мороси́ть понемно́гу, покра́пывать, накра́пывать;

3. (о снеге) пороши́ть понемно́гу

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)