поко́с м.

1. (место косьбы) пако́с, -су м., сенажа́ць, -ці ж.;

2. (время сенокоса) пако́с, -су м.; касьба́, -бы ж.; касаві́ца, -цы ж.; (сенокос) сенако́с, -су м.;

3. (скошенная полоса, ряд) пако́с, -са м., прако́с, -са м.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

касьба́ ж.

1. (покосное время) поко́с м., косови́ца; сеноко́с м.;

2. (работа) косьба́, поко́с м.

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

касаві́ца ж. (покосное время) сеноко́с м., поко́с м., косови́ца

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

сенажа́ць ж.

1. сеноко́сное уго́дье, луг м.;

скарыста́ць пад с. — испо́льзовать под луг;

касі́ць ~ці — коси́ть луга́;

2. (место косьбы) сеноко́с м., поко́с м.;

пайсці́ на с. — пойти́ на сеноко́с (поко́с)

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)