посади́ть сов.
1. в разн. знач. пасадзі́ць;
посади́ть де́рево пасадзі́ць дрэ́ва;
посади́ть на дива́н пасадзі́ць на кана́пу;
посади́ть на скамью́ подсуди́мых пасадзі́ць на ла́ву падсу́дных;
посади́ть председа́телем пасадзі́ць старшынёй;
посади́ть на дие́ту пасадзі́ць на дые́ту;
посади́ть на экза́мене пасадзі́ць на экза́мене;
посади́ть кля́ксу пасадзі́ць кля́ксу;
посади́ть хлеб в печь пасадзі́ць хлеб у печ;
2. (затратить, вложить) прост., уст. усадзі́ць;
посади́ть все де́ньги во что́-л. усадзі́ць усе́ гро́шы ў што-не́будзь;
◊
посади́ть в кало́шу пасадзі́ць у гало́ш; см. сади́ть, сажа́ть.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
ператвары́ць сов.
1. преврати́ть, обрати́ть;
п. краі́ну ў квітне́ючы сад — преврати́ть страну́ в цвету́щий сад;
вёску ~ры́лі ў ву́зел абаро́ны — дере́вню преврати́ли в у́зел оборо́ны;
п. у жарт — преврати́ть (обрати́ть) в шу́тку;
2. преобрази́ть;
п. зямлю́ — преобрази́ть зе́млю;
3. (в дело, в жизнь) претвори́ть, воплоти́ть;
п. ма́ры ў жыццё — претвори́ть (воплоти́ть) мечты́ в жизнь;
4. (у каго, што) фольк. преврати́ть, оберну́ть (в кого, что, кем, чем);
чараўні́ца ~ры́ла чалаве́ка ў дрэ́ва — колду́нья преврати́ла челове́ка в де́рево
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
усадзі́ць сов.
1. всади́ть; вонзи́ть;
у. сяке́ру ў дрэ́ва — всади́ть топо́р в де́рево;
2. су́нуть; (в жидкость — ещё) окуну́ть, опусти́ть;
у. руку́ ў ваду́ — су́нуть (окуну́ть, опусти́ть) ру́ку в во́ду;
3. усади́ть;
у. гасце́й — усади́ть госте́й;
4. (хлеб в печь) посади́ть;
5. (занять какими-л. растениями) усади́ть;
у. двор дрэ́вамі — усади́ть двор дере́вьями;
6. разг. (истратить) всади́ть, ухло́пать;
у. шмат гро́шай — ухло́пать мно́го де́нег;
◊ у. нос не ў сваю́ спра́ву — су́нуть нос не в своё де́ло
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
сухо́й прям., перен. сухі́;
сухо́е бельё суха́я бялі́зна;
сухо́е ле́то сухо́е ле́та;
сухо́й во́здух сухо́е паве́тра;
суха́я еда́ суха́я е́жа;
весь он жи́листый и сухо́й уве́сь ён жы́лісты і сухі́;
суха́я встре́ча суха́я сустрэ́ча;
сухо́й расска́з сухо́е апавяда́нне;
сухо́й ка́шель сухі́ ка́шаль;
сухо́й треск сухі́ трэск;
сухо́е де́рево сухо́е дрэ́ва;
суха́я рука́ суха́я рука́;
сухо́й хлеб сухі́ хлеб;
сухо́й тума́н сухі́ тума́н;
◊
вы́йти сухи́м из воды́ вы́йсці сухі́м з вады́;
держа́ть по́рох сухи́м трыма́ць по́рах сухі́м;
сухо́й ни́тки не оста́лось сухо́й ні́ткі не застало́ся.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
каля́ предлог с род.
1. (рядом — с определённой стороны) во́зле, у, при (ком, чём), на (ком, чём);
дрэ́ва расце́ к. пло́та — де́рево растёт во́зле (у) забо́ра;
ха́та стаі́ць к. ракі́ — дом стои́т во́зле (у) реки́ (на реке́);
2. (рядом — с нескольких сторон или с неизвестной стороны) о́коло;
к. дрэ́ва лята́лі вераб’і́ — о́коло де́рева лета́ли воробьи́;
стань к. варо́т — стань о́коло воро́т;
3. (приблизительно) о́коло;
да вёскі к. двух кіламе́траў — до дере́вни о́коло двух киломе́тров;
яму́ к. двух год — ему́ о́коло двух лет;
к. по́ўначы — о́коло полу́ночи
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
хілі́ць несов.
1. (сгибать) клони́ть, наклоня́ть; склоня́ть;
ве́цер хі́ліць дрэ́ва — ве́тер кло́нит (наклоня́ет) де́рево;
х. галаву́ да пляча́ — клони́ть (наклоня́ть, склоня́ть) го́лову к плечу́;
2. крени́ть;
ве́цер хілі́ў ло́дку — ве́тер крени́л ло́дку;
3. (на што) клони́ть (к чему);
х. на сон — клони́ть ко сну;
4. (да чаго, куды) перен. клони́ть (к чему, куда);
было́ незразуме́ла, куды́ ён хі́ліць — бы́ло непоня́тно, куда́ он кло́нит;
5. (да каго) перен. (вызывать симпатию) влечь (к кому); располага́ть (к кому);
дзяце́й хілі́ла да гэ́тага чалаве́ка — безл. дете́й влекло́ к э́тому челове́ку
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
зрэ́заць сов.
1. в разн. знач. сре́зать; (пилой — ещё) спили́ть; (в разговоре — ещё) оборва́ть;
з. скары́нку — сре́зать ко́рку;
з. дрэ́ва — сре́зать (спили́ть) де́рево;
з. лімі́ты — сре́зать лими́ты;
з. мяч у свае́ варо́ты — сре́зать мяч в свои́ воро́та;
з. на экза́мене — сре́зать на экза́мене;
ён ~заў свайго́ праці́ўніка адно́й фра́зай — он сре́зал (оборва́л) своего́ проти́вника одно́й фра́зой;
2. изре́зать;
з. дзве бу́лкі хле́ба — изре́зать два карава́я хле́ба;
3. (покрыть углублениями) изборозди́ть; исполосова́ть, изре́зать;
кана́вы ~алі ўсё по́ле — кана́вы изборозди́ли (изре́зали) всё по́ле;
з. даро́гу ко́ламі — изборозди́ть (изре́зать) доро́гу колёсами;
з. уве́сь стол — изре́зать весь стол;
з. ткані́ну — исполосова́ть ткань
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пасадзі́ць сов.
1. в разн. знач. посади́ть; (по местам — ещё) усади́ть, рассади́ть;
п. дрэ́ва — посади́ть де́рево;
п. на кана́пу — посади́ть (усади́ть) на дива́н;
п. за стол — посади́ть за стол;
п. усі́х на свае́ ме́сцы — посади́ть (рассади́ть) всех на свои́ места́;
п. старшынёй — посади́ть председа́телем;
п. на дые́ту — посади́ть на дие́ту;
п. на экза́мене — посади́ть на экза́мене;
п. кля́ксу — посади́ть кля́ксу;
п. хлеб у печ — посади́ть хлеб в печь;
2. (в тюрьму) посади́ть;
3. (косу) иступи́ть;
◊ п. у галёш — посади́ть в гало́шу;
пасадзі́ свінню́ за стол — яна́ і но́гі на стол — посл. посади́ свинью́ за стол — она́ и но́ги на стол
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
уда́рыць сов., в разн. знач. уда́рить; (повредить ударом) ушиби́ть;
у. па стале́ — уда́рить по́ столу;
у. нагу́ — уда́рить (ушиби́ть) но́гу;
мала́нка ўда́рыла ў дрэ́ва — мо́лния уда́рила в де́рево;
у. у звон — уда́рить в наба́т;
у. па во́рагу — уда́рить по врагу́;
у. у фланг — уда́рить во фланг;
у. па недахо́пах — уда́рить по недоста́ткам;
віно́ ўда́рыла ў галаву́ — вино́ уда́рило в го́лову;
◊ у. па кішэ́ні — уда́рить по карма́ну;
у. па рука́х — уда́рить по рука́м;
у. у галаву́ — уда́рить в го́лову;
па́лец (па́льцам) аб па́лец не ўда́рыць — па́лец о па́лец не уда́рить;
не ўда́рыць тва́рам у гразь — не уда́рить лицо́м в грязь
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
спусці́ць сов.
1. в разн. знач. спусти́ть; (переместить в более низкое положение — ещё) опусти́ть;
с. шлю́пку — спусти́ть шлю́пку;
с. саба́к з ланцуга́ — спусти́ть соба́к с цепи́;
с. ваду́ з са́жалкі — спусти́ть во́ду из пруда́;
шы́на ~ці́ла — ши́на спусти́ла;
с. куро́к — спусти́ть куро́к;
с. флаг — спусти́ть (опусти́ть) флаг;
с. галаву́ — опусти́ть го́лову;
2. разг. (дерево) свали́ть;
с. сасну́ — свали́ть сосну́;
3. (цену) сба́вить;
4. (опустить вниз) спусти́ть, све́сить;
с. вяро́ўку — спусти́ть (све́сить) верёвку;
5. перен. спусти́ть; прости́ть;
6. стол. сфугова́ть; подогна́ть, пригна́ть;
7. (выделить из себя) испусти́ть;
◊ с. з во́ка — потеря́ть из ви́ду;
с. шку́ру — (з каго) спусти́ть шку́ру (с кого);
~ці́ўшы рукавы́ — спустя́ рукава́;
с. ю́ху — изби́ть (разби́ть) до кро́ви
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)