узбро́ены bewáffnet, áusgerüstet; bestückt;
узбро́еныя сі́лы Stréitkräfte pl;
узбро́енае паўста́нне bewáffneter Áufstand
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)
áusgerüstet
a узбро́ены, асна́шчаны
~ sein (mit D) — вайск. мець на ўзбрае́нні
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)
privateer
[,praɪvəˈtɪr]
n.
1) узбро́ены прыва́тны вадапла́ў, ка́пэр -а m.
2) капіта́н або́ ся́бра экіпа́жу ка́пэра
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)
armed
[ɑ:rmd]
adj.
узбро́ены, збро́йны
armed forces — збро́йныя сі́лы (а́рмія, флёт, лётніцтва)
armed robbery — збро́йны рабу́нак
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)
gunman
[ˈgʌnmən]
n., pl. -men
1)
а) чалаве́к, узбро́ены стрэ́льбай
б) знаве́ц збро́і
2) напа́днік, банды́т -а m., забо́йца -ы m. & f.
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)
teeth
[ti:Ө]
n., pl. of tooth
зу́бы
armed to the teeth — мо́цна ўзбро́ены, узбро́ены да зубо́ў
•
- get one’s teeth into
- grit one’s teeth
- show one’s teeth
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)
зуб м.
1. Zahn m -(e)s, Zähne;
карэ́нны зуб Báckenzahn m;
мало́чны зуб Mílchzahn m;
зуб му́драсці Wéisheitszaħn m;
◊
зуб за зуб Zahn um Zahn;
вастры́ць на што-н зубы ganz verséssen sein auf etw. (A);
мець зуб на каго-н. j-n auf dem Kíeker háben (разм.); j-n nicht léiden können*; gégen j-n vóreingenommen sein;
трыма́ць язык за зуба́мі разм. séine Zúnge im Zaum hálten*, séine Zúnge zügeln; das Maul [den Schnábel] hálten* (груб.);
пакла́сці зубы на палі́цу разм. am Húngertuch nágen; nichts zu béißen háben;
узбро́ены да зубо́ў bis an die Zähne bewáffnet;
2. тэх. Zahn m -(e)s, Zähne
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
Wáffe
f -, -n
1) збро́я, узбрае́нне
blánke ~ — хало́дная збро́я
~n an Bord — карабе́льная збро́я
atomáre ~n — а́тамная збро́я
automátische ~n — аўтаматы́чная збро́я
hérkömmliche [konventionélle] ~n — звыча́йная збро́я
nukleáre [thermonukleáre] ~n — я́дзерная [тэрмая́дзерная] збро́я
schwére ~n — ця́жкая (пяхо́тная) збро́я
~n und Gerät — вайск. баява́я тэ́хніка
~ mit éingraviertem Námenszug — імянна́я збро́я
~n führen — змага́цца (са збро́яй у рука́х)
die ~n strécken [níederlegen] — скла́сці збро́ю, зда́цца, капітулі́раваць
mit den ~n klírren — бра́згаць збро́яй
únter die ~n tréten* — стаць пад ружжо́
von der ~ Gebráuch máchen — пусці́ць у ход [прымяні́ць] збро́ю
von den ~n stárrend — ≅ узбро́ены да зубо́ў
zu den ~n gréifen* — хапа́цца за збро́ю, падня́ць збро́ю
die ~ aus der Hand schlágen* — абяззбро́іць каго́-н., вы́біць збро́ю з рук у каго́-н.
die ~ gégen sich (A) selbst kéhren [wénden*] — пако́нчыць з сабо́ю, павярну́ць збро́ю супро́ць само́га сябе́
2) перан. збро́я
die géistige ~ — ідэалагі́чная зброя
3) род во́йскаў
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)