слепа́я сущ. сляпа́я, -по́й ж.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
сляпы́
1. прил., в разн. знач. слепо́й;
~по́е шчаня́ — слепо́й щено́к;
~по́е перайма́нне — слепо́е подража́ние;
~па́я няна́вісць — слепа́я не́нависть;
с. набо́р — тип. слепо́й набо́р;
~па́я паса́дка — ав. слепа́я поса́дка;
с. палёт — ав. слепо́й полёт;
2. в знач. сущ., прям., перен. слепо́й; слепе́ц м.;
вучы́лішча для ~пы́х — учи́лище для слепы́х;
○ ~па́я кі́шка — анат. слепа́я кишка́;
~па́я пля́ма — анат. слепо́е пятно́;
с. дождж — слепо́й дождь;
◊ ~па́я ку́рыца — слепа́я ку́рица
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
слепо́й
1. прил., прям., перен. сляпы́; (в прям. знач. — ещё) невіду́шчы;
слепо́й щено́к сляпо́е (невіду́шчае) шчаня́;
слепо́е подража́ние сляпо́е перайма́нне;
слепо́й шрифт спец. сляпы́ шрыфт;
слепа́я поса́дка ав. сляпа́я паса́дка;
слепо́й полёт ав. сляпы́ палёт;
слепа́я кишка́ анат. сляпа́я кі́шка;
слепо́е пятно́ анат. сляпа́я пля́ма;
слепо́е око́шко сляпо́е аке́нца;
◊
слепо́й дождь сляпы́ (цыга́нскі) дождж;
слепа́я ку́рица сляпа́я ку́рыца
2. сущ. сляпы́, -по́га м., невіду́шчы, -шчага м.;
учи́лище для слепы́х вучы́лішча для сляпы́х (невіду́шчых).
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Asinus in paleas incidit
І асёл можа натрапіць на мякіну.
И осёл может наткнуться на мякину.
бел. Часам і сляпы на дарогу навядзе. Трапіцца і сляпой курыцы зярнятка знайсці.
рус. И слепая курица иногда находит зёрнышко. Бывает, что и дурак метким словом обмолвится. Чем чёрт не шутит. И в мякине зёрна находятся. И в пепле искра бывает. И осёл свой ум показывает.
фр. Un sot peut bien avoir une bonne idée (И y глупого может быть хорошая мысль/идея).
англ. A fool may give a wise man a counsel (И дурак может дать умному совет).
нем. Es findet wohl auch ein Blinder ein Hufeisen (И слепой, вероятно, найдёт подкову). Eine blinde Henne findet wohl auch ein Korn (И слепая наседка иногда находит зерно).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Blanda patrum reprobos (segnes) facit indulgentia natos
Сляпая любоў бацькоў разбэшчвае дзяцей.
Слепая любовь родителей развращает детей.
бел. 3 пестуна нічога не будзе. Хто дзяцей балуе, вяроўку ім на шыю гатуе. Матка парве пазуху, дзецям хаваючы, а дзеці ‒ ад маткі хаваючы.
рус. Кто детям потакает, тот сам плачет. Засиженное яйцо ‒ болтун, занянченный сынок ‒ шатун. Неладны те ребятки, коих не бранят ни батьки, ни матки. Неразумная опека хуже беспризорности. Кто боится, что ребёнок будет плакать, сам заплачет. Без строгости и щенка не вырастишь.
фр. Enfant par trop caressé, mal appris et pis réglé (Слишком заласканный ребёнок плохо воспитан, а ещё хуже управляем).
англ. Mother’s darlings are but milksop heroes (Маменькины сынки ‒ тряпки).
нем. Barmherzige Mutter zieht lausige Kinder (Милосердная мать воспитывает презренных детей).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
кі́шка ж.
1. анат. кишка́;
то́нкая к. — то́нкая кишка́;
2. разг. кишка́, рука́в м., шланг м.;
○ прама́я к. — пряма́я кишка́;
абадо́чная к. — анат. ободо́чная кишка́;
дванаццаціпе́рсная к. — двенадцатипе́рстная кишка́;
заваро́т кі́шак — за́ворот кишо́к;
сляпа́я к. — слепа́я кишка́;
◊ к. то́нкая — (у каго) кишка́ тонка́ (у кого);
вы́матаць (усе́) ~кі — вы́мотать (все) кишки́;
вы́пусціць ~кі — вы́пустить кишки́;
парва́ць ~кі са сме́ху — надорва́ть живо́тики;
~кі марш ігра́юць — живо́т подвело́
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)