сла́ще сравн. ст.

1. нареч. саладзе́й;

2. прил. саладзе́йшы;

хрен ре́дьки не сла́ще посл. хрэн за рэ́дзьку не саладзе́йшы.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

саладзе́ць несов. станови́ться сла́ще

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

саладзе́й нареч. сравнит. ст. сла́ще, посла́ще

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

саладзе́йшы прил. сравнит. ст. сла́ще, посла́ще, бо́лее сла́дкий;

хрэн за рэ́дзьку не с.посл. хрен ре́дьки не сла́ще

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

рэ́дзька ж. ре́дька;

горш за го́ркую рэ́дзьку — ху́же го́рькой ре́дьки;

хрэн за рэ́дзьку не саладзе́йшыпогов. хрен ре́дьки не сла́ще

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

хрэн, род. хрэ́ну м. хрен;

стары́ х.бран. ста́рый хрен; ста́рый хрыч;

х. за рэ́дзьку не саладзе́йшыпогов. хрен ре́дьки не сла́ще

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Est proprius panis semper omnia mella suavis

Уласны хлеб заўсёды саладзейшы за мёд.

Собственный хлеб всегда слаще мёда.

бел. Лепш свае лычка, як чужы рамушок. Свой сухар смачней чужых пірагоў.

рус. Свой хлеб слаще. Свой хлеб сытнее. На своём кулаке слаще спишь. Свои сухари лучше чужих пирогов. Чужое и хорошее постыло, а своё и худое, да мило. Чужой калач скоро приедается.

фр. Pain acquis avec sueur est plus chéri que tartes et rôti (Хлеб, заработанный с потом, дороже, чем пироги и жаркое).

англ. Dry bread at home is better than roast meat abroad (Сухой хлеб дома лучше жареного мяса на чужбине).

нем. Eigen Brot nährt am besten (Свой хлеб кормит лучше всего). Besser eigenes Brot als fremdes Braten (Лучше свой хлеб, чем чужое жаркое).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

хрен хрэн, род. хрэ́ну м.;

хрен ре́дьки не сла́ще погов. хрэн за рэ́дзьку не саладзе́йшы; як там не смята́на, так тут не сыро́ватка; адно́ — гара́чка, а друго́е — баля́чка;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Clara pacta claros faciunt amicos

Ясныя ўмовы ствараюць добрых сяброў.

Ясные условия создают добрых друзей.

бел. Лік дружбе не шкодзіць. Дружба дружбай, а грашам рахунак.

рус. Честная плата, верная дружба. Дружба дружбой, а табачок врозь. Счёт чаще ‒ дружба слаще. Счёт дружбе не помеха. Чаще счёт ‒ дружба крепче. Счёт дружбы не портит.

фр. Les bons comptes font les bons amis (Хороший счёт делает/создаёт хороших друзей). Ami jusqu’à la bourse (Друг ‒ до кошелька).

англ. Short reckonings make long friends (Короткий счёт удлиняет дружбу).

нем. In Geschäftssachen hört die Freundschaft auf (В сделках дружба прекращается).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Doctrina est fructus dulcis radicis amarae

Вучонасць ‒ салодкі плод горкага кораня.

Учёность ‒ сладкий плод горького корня.

бел. Без мукі няма навукі. Без мучэння няма вучэння.

рус. Корень учения горек, да плод его сладок. Труд при учении скучен, да плод его вкусен. Без муки нет науки.

фр. La racine du travail est amère mais son fruit est doux (Корень работы горек, но плод его сладок).

англ. All the wisdom you gain you will pay for in pain (За мудрость приходится дорого платить).

нем. Die Wurzel der Wissenschaft ist bitter und so süßer ihre Frucht (Корень науки горький, и тем слаще плод).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)