де́нежка ж., разг. грош, род. гро́ша м.;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Melius est abundare quam deficere
Лепш мець у дастатку, чым у нястачы.
Лучше иметь в избытке, чем в недостатке.
бел. Запас есці не просіць і бяды не чыніць. Хто жыве без запасу, той гіне без часу.
рус. Запас беды не чинит и хлеба есть не просит. Запас кармана не дерёт. Лишняя денежка карману не тяга. Поезжай на неделю, а хлеба бери на две. Едешь в дорогу на день, а снеди бери на неделю.
фр. Deux ancres sont bons au navire (Хорошо иметь два якоря на корабле). Ce qui abonde ne vicie pas (Что в избытке, то не повредит).
англ. Store is no sore (Запас не беда).
нем. Spare in der Zeit, so hast du in der Not (Скупиться всё время ‒ будешь в нужде).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Superflua non nocent
Залішняе не шкодзіць.
Излишнее не вредит.
бел. Кашу маслам не сапсуеш. Ад прыбытку галава не баліць. Ад прыбытку няма бяды.
рус. Кашу маслом не испортишь. Лишняя денежка карману не тягость. Лишнее ремесло за плечами не висит. Лишний раз польёшь ‒ больше овощей соберёшь. Лишний ум не по меха. Лишняя деньга не продерёт кармана.
фр. Abondance de biens ne nuit pas (Избыток добра ‒ не вредит). Ce qui abonde ne vicie pas (Что в избытке, то не повредит).
англ. Store is no sore (Запас не беда).
нем. Des Guten kann man nicht genug tun (Хорошего можно делать много). Butter verdirbt keine Kost (Масло не портит пищи). Halt Maß im Salzen, doch nicht im Schmalzen (Знай меру в соли, но не в смальце).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Aes partum scelere solet aera decem removere
Грошы, набытыя злачынным шляхам, звычайна прыносяць дзесяцікратныя страты.
Деньги, приобретённые преступным путём, обычно приносят десятикратные убытки.
бел. На чужое дабро нясі слёз вядро. Не працягвай рукі на чужое, бо свае згубіш. Чужое ўзяць ‒ свае згубіць. Не бяры чужога: аддасі свае. Не ганіся за чужым, не трэба будзе плаціць свае.
рус. Чужая денежка впрок не идёт: как придёт, так и уйдёт. От чужих нажитков не нажить пожитков. За чужим погонишься ‒ своё потеряешь. Чужое взять ‒ своё потерять. Чужое добро берёт за ребро. Чужим добром не построишь дом. Чужим добром не разживёшься. Чужое добро впрок нейдёт. Чужая одёжа не надёжа. Чужим богат не будешь. Чужой хлеб петухом в горле запоёт.
фр. Argent d’autrui nul n’enrichit (Деньги других никого не обогащают). Mal gagné mal dépensé (Плохо заработано, плохо растрачено).
англ. Ill gotten, ill spent (Худо получено, худо потрачено). Ill gotten wealth never thrives (Худо нажитое добро не впрок).
нем. Böser Gewinn fährt bald dahin (Худой выигрыш быстро уходит). Fremdes Brot, herbes Brot (Чужой хлеб ‒ тяжёлый хлеб).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
грош м.
1. грош, полкопе́йки ж.;
2. ист., разг. де́ньга́ ж., де́нежка ж.;
◊ г. цана́ — (каму, чаму) грош цена́ (кому, чему);
ні гро́ша не ва́рта — гроша́ ме́дного (ло́маного) не сто́ит;
ні за г. прапа́сці (загі́нуць) — ни за грош пропа́сть;
у г. не ста́віць — ни в грош не ста́вить;
уваткну́ць свае́ тры гро́шы — су́нуть свой нос;
за свой г. ко́жны харо́ш — посл. за свой грош ка́ждый хоро́ш;
ко́жны гад чужо́му гро́шу рад — ка́ждый гад чужо́му гро́шу рад;
не было́ ні гро́ша, ды ра́птам алты́н — не́ было ни гроша́, да (и) вдруг алты́н
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)