ме́сто
1.
уступи́ть ме́сто уступі́ць ме́сца;
ме́сто заключе́ния ме́сца зняво́лення;
де́тское ме́сто
ме́сто о́бщего по́льзования ме́сца агу́льнага карыста́ння;
населённое ме́сто
2. (должность) ме́сца, -ца
3. (местность) мясці́на, -ны
◊
на ме́сте преступле́ния на ме́сцы злачы́нства;
не к ме́сту недарэ́чы (не да ме́сца);
к ме́сту дарэ́чы;
о́бщее ме́сто агу́льнае ме́сца (разважа́нне);
больно́е ме́сто сла́бае (балю́чае, хво́рае) ме́сца;
ни с
име́ть ме́сто мець ме́сца;
у́зкое ме́сто ву́зкае ме́сца;
с
глаза́ на мо́кром ме́сте во́чы на мо́крым ме́сцы;
се́рдце (душа́) не на ме́сте (у кого) сэ́рца (душа́) не на ме́сцы (у каго);
знать своё ме́сто ве́даць сваё ме́сца;
с
нет
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)