кули́чки / жить у чёрта на кули́чках жыць за блі́зкім све́там; жыць чорт ве́дае дзе;
идти́ к чёрту на кули́чки ісці́ за блі́зкі свет; ісці́ чорт ве́дае куды́.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
направля́ться
1. накіро́ўвацца, скіро́ўвацца; (идти) ісці́;
по́езд направля́ется в Ви́тебск цягні́к ідзе́ ў Ві́цебск;
2. (налаживаться) нала́джвацца;
3. страд. накіро́ўвацца, скіро́ўвацца; настаўля́цца; напраўля́цца; наво́стрывацца; нала́джвацца; см. направля́ть.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Festinatio tarda est (Curtius)
Паспешлівасць марудліва.
Торопливость медлительна.
бел. Спяшыць — людзей смяшыць. Паволі ідзеш — далёка будзеш. Памаленьку, бо спінку зломіш.
рус. Короткая дорога ‒ самая длинная. Спеши не торопясь, а медли без лени. Не скоро, да здорово. Поспешай, да не торопясь. Мало-помалу птичка гнездо свивает. Вскачь землю не пашут.
фр. Qui trop se hâte reste en chemin (Кто торопится, остаётся на дороге).
англ. He who is hasty fishes in an empty pond (Торопливый ловит рыбу в пустом пруду).
нем. Wer Eile hat, der gehe langsam (Кто спешит, тот должен идти медленно).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
усле́д
1. нареч. вслед, сле́дом;
ісці́ ўслед — идти́ вслед (сле́дом);
2. нареч. вдого́нку;
кры́кнуць у. — кри́кнуть вдого́нку;
3. предлог с дат. вслед;
глядзе́ць у. цягніку́ — смотре́ть вслед по́езду
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
попя́тный уст. (обратный) адваро́тны; (направленный назад) накірава́ны наза́д;
◊
идти́ (пойти́) на попя́тный (на попя́тную), на попя́тный двор адступа́цца (адступі́цца), падава́цца (пада́цца) наза́д, адрака́цца (адрачы́ся); адмаўля́цца (адмо́віцца); біць (забі́ць) адбо́й.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Quae nocent, docent
Што шкодзіць, тое вучыць.
Что вредит, то учит.
бел. Бяда дакучыць, тады чалавека розуму навучыць. Бяда хоць мучыць, ды жыць вучыць. Пасля бяды кожны разумны. Хто не бачыў гора, таму шчасце не прынясе радасці. Без мукі няма навукі.
рус. Что мучит, то учит. Золото не в золото, не побывав под молотом. Что вымучит, то и выучит. Намучишься ‒ поучишься. Не испортив дела, мастером не станешь. Идти в науку ‒ терпеть муку.
фр. Adversité est l’école des grands hommes (Несчастье ‒ школа великих людей).
англ. No gain without pain (Ничего без мук не получишь).
нем. Leiden sind Lehren (Мучение ‒ учение).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
супраціўле́нне ср., в разн. знач. сопротивле́ние;
с. праці́ўніка — сопротивле́ние проти́вника;
с. аргані́зма інфе́кцыі — сопротивле́ние органи́зма инфе́кции;
электры́чнае с. — электри́ческое сопротивле́ние;
◊ ісці́ па лі́ніі найме́ншага ~ння — идти́ по ли́нии наиме́ньшего сопротивле́ния
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
дви́нуть сов.
1. (переместить) пасу́нуць; (толкнуть) штурхну́ць, пхнуць;
2. (пошевелить) паварушы́ць, варухну́ць, крану́ць;
3. (заставить идти вперёд, направить) ру́шыць;
4. перен. ру́шыць;
дви́нуть рабо́ту ру́шыць рабо́ту;
5. (ударить) прост. сту́кнуць, урэ́заць;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Melior est consulta tarditas, quam temeraria celeritas
Лепш разумная павольнасць, чым безразважлівая хуткасць.
Лучше разумная медлительность, чем безрассудная быстрота.
бел. Спехам нарабіў смеху. Хто спяшыць, той і спатыкаецца. Па волі едучы, далей будзеш. Памалу едзеш ‒ далей заедзеш.
рус. Не переведя духу, дальше ворот не добежишь. Лучше идти, да присаживаться в пути, чем бежать, да лежать. Вскачь землю не пашут.
фр. Qui va doucement va loin (Кто едет тихо, далеко едет).
англ. Haste makes waste (Торопливость ведёт к ущербу). Fool’s haste is no speed (Поспешность дурака ‒ не скорость).
нем. Der Eilige wirkt komisch (Кто спешит, выглядит комично). Wer zu sehr eilt, wird langsam fertig (Кто очень спешит, будет готов не скоро).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
нала́джвацца несов.
1. (устраиваться) нала́живаться, организо́вываться; (о связи) устана́вливаться;
2. (идти на лад) нала́живаться;
1, 2 см. нала́дзіцца 1, 2;
3. страд. нала́живаться; организо́вываться; устана́вливаться; починя́ться, исправля́ться; настра́иваться; устра́иваться; см. нала́джваць
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)