Non est ad astra mollis e terra via
Цяжкая дарога ад зямлі да зорак.
Нелегка дорога от земли до звёзд.
бел. Хочаш многа знаць ‒ трэба мала спаць.
рус. Кто хочет много знать, тому надо мало спать. Азбука латине не пиво в братине. Наука не медовуха: в рот не вольёшь. Лёжа и кнута не добыть. Лёжа на пуховике не сделаешься великим.
фр. Le chemin est épineux de la terre aux étoiles (Дорога тернистая от земли до звёзд).
англ. Through hardship to the stars (Через трудности к звёздам).
нем. Viel Wissen verleidet das Kissen (Знания отбивают охоту к подушке).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Inopi beneficium bis dat, qui dat celeriter (Publilius)
Беднаму ўдвайне робіць дабрадзейства той, хто робіць гэта хутка.
Бедному вдвойне делает благодеяние тот, кто делает это быстро.
бел. Дорага/дарагая лыжка к абеду/у абед.
рус. Кто скоро помог, тот дважды помог. Не впору, не впрок, а кто временем скорее. Дорога милостыня вовремя. Дорога ложка к обеду. Дорого яичко к великодню.
фр. Qui donne tôt, donne deux fois (Кто даёт скоро, тот даёт дважды).
англ. He gives twice who gives in a trice (Дважды даёт дающий вовремя).
нем. Doppelt gibt, wer bald gibt (Вдвойне даёт тот, кто скоро даёт).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
е́льнік, -ку собир., м., в разн. знач. е́льник;
каля́ ракі́ рос е. — во́зле реки́ рос е́льник;
даро́га ўсла́на ~кам — доро́га у́стлана е́льником
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
окружно́й
1. (расположенный по окружности) акружны́;
окружна́я желе́зная доро́га акружна́я чыгу́нка;
2. (прил. к о́круг) акруго́вы;
окружна́я избира́тельная коми́ссия акруго́вая вы́барчая камі́сія.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
коро́че сравнит. ст.
1. нареч. караце́й; (ближе, интимнее) бліжэ́й;
2. прил. караце́йшы, бліжэ́йшы;
э́та доро́га коро́че гэ́та даро́га караце́йшая;
◊
коро́че говоря́ караце́й ка́жучы.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
се́вернее нареч. сравн. ст. на по́ўнач ад…; больш на по́ўнач;
се́вернее Москвы́ на по́ўнач ад Масквы́;
э́та доро́га се́вернее гэ́та даро́га больш на по́ўнач.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
абе́д, -ду м. обе́д;
запрасі́ць на а. — пригласи́ть к обе́ду;
вегетарыя́нскі а. — вегетариа́нский обе́д;
○ зва́ны а. — зва́ный обе́д;
◊ дарага́я лы́жка к ~ду — посл. дорога́ ло́жка к обе́ду
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
In magno magni capiuntur flumine pisces
У вялікай рацэ водзіцца вялікая рыба.
В большой реке водится большая рыба.
бел. Вялікаму каню ‒ вялікі хамут. Вялікага сабакі ‒ вялікі брэх. Які размах, такі палёт.
рус. Большому ‒ большая дорога. Большое большому надобно.
фр. Tel navire telle eau (Каков корабль, такова и вода).
англ. A great leap gives a great shake (От большого прыжка большое сотрясение).
нем. Großer Vogel, großes Netz (Большая птица ‒ большое гнездо).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
туды́ нареч. туда́;
◊ т. яму́ і даро́га — туда́ ему́ и доро́га;
ні т. ні сюды́ — ни туда́ ни сюда́;
куды́ ве́цер, т. і ён — ирон. куда́ ве́тер ду́ет
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
больша́к обл.
1. (дорога) гасці́нец, -нца м., бальша́к, -ка́ м., шлях, род. шля́ху м., тракт, род. тра́кту м.;
2. (хозяин) гаспада́р, -ра́ м.; (старший сын) старэ́йшы (бо́льшы) сын.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)