sow
I [soʊ]
v.t. sowed, sown or sowed, sowing
1) се́яць, засе́йваць
He sows more wheat than oats — Ён се́е пшані́цы больш, чым аўса́
The farmer sowed the field with oats — Фа́рмэр засе́яў по́ле аўсо́м
2) се́яць, расьсява́ць, раскіда́ць; пашыра́ць
to sow (the seeds of) dissention — се́яць нязго́ду
II [saʊ]
n.
сьвіньня́, сьвінама́тка f., паро́сная сьвіньня́
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)
buffet
I [ˈbʌfɪt]
1.
n.
уда́р -у m.
2.
v.t.
1) уда́рыць, вы́цяць
2) кі́даць
The waves buffeted the boat — Хва́лі кі́далі ло́дку
3) змага́цца з чым
3.
v.i.
1) змага́цца, бі́цца
2) праштурхо́ўвацца, прабіва́цца
II [bəˈfeɪ]
n.
1) буфэ́т -а m (для по́суду)
2) буфэ́т -а m., буфэ́тная сто́йка
•
- buffet car
- buffet supper
- buffet lunch
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)
chase
I [tʃeɪs]
1.
v.t.
1) гнаць (-ца); ганя́цца
2) праганя́ць
2.
n.
1) паго́ня f.
2) палява́ньне n., ло́вы pl.
3) то́е, за чым го́няцца, здабы́ча f.
4) го́нка f.
5) тэрыто́рыя для палява́ньня
•
- give chase
II [tʃeɪs]
[tʃeɪs]
v.
гравірава́ць на мэта́ле, аздабля́ць рэлье́фам
III [tʃeɪs]
n.
жалабо́к -ка́ m., паглыбле́ньне n.; разо́ра f.; роў -ву m.
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)
process
[ˈprɑ:ses]
1.
n.
1) працэ́с -у m.
changes are in process — адбыва́юцца зьме́ны
2)
а) хада́ f.
in process of time — зь ця́гам ча́су
б) to have something in process — працава́ць над чым-н.
3) вы́клік у суд
4) судо́вы працэ́с
2.
v.t.
1) пачына́ць судзі́цца, падава́ць у суд
2) апрацо́ўваць, паддава́ць яко́му-н. працэ́су
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)
Pulchrum esi praestare cuncta, nil exigere
Цудоўна ўсё даваць і нічога не патрабаваць узамен.
Прекрасно всё давать и ничего не требовать взамен.
бел. Хто дае, той сам мае. Лепей людзям даць, чым самому прасіць.
рус. Лучше дать, нежели взять. Дай Бог подать, не дай Бог просить. Приведи Бог подать, не приведи Бог принять. Лучше подать через порог, чем стоять у порога.
фр. Il y a plus de bonheur à donner qu’à recevoir (Больше счастья, когда даёшь, чем когда получаешь). La main qui donne est au-dessus de celle, qui reçoit (Рука, которая даёт, выше той, которая получает/принимает).
англ. Give and take (Кто даёт, тот и получает).
нем. Geben ist seliger denn Nehmen (Давать ‒ душевнее, чем брать).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Mortem timere crudelius est quam mori
Баяцца смерці ‒ горш, чым памерці.
Бояться смерти ‒ страшнее/хуже, чем умереть.
бел. Горш страху няма. Горш, калі баішся: і ліха не мінеш, і надрыжышся.
рус. Смерти бояться ‒ на свете не жить.
фр. Il ne faut pas aller au bois qui craint les feuilles (Не надо ходить в лес [тому], кто боится листьев). Il ne faut pas aller à la guerre qui craint les horions (Затрещин бояться ‒ на войну не ходить).
англ. The coward often dies, the brave but once (Трус умирает часто, смелый только раз). He that fears lives not (Трус не живёт).
нем. Wer den Tod fürchtet, verleidet sich das Leben (Кто боится смерти, отравляет себе жизнь).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Citius venit malum quam revertitur
Бяда хутчэй прыходзіць, чым адыходзіць.
Беда быстрее приходит, чем уходит.
бел. Не так скора ліха вылезе, як улезе.
рус. Несчастье приходит верхом, а уходит пешком. Беда приходит пудами, а уходит золотниками. Счастье на костылях, а несчастье на крыльях. Заведутся злыдни на три дни, а не выживешь до веку. То не беда, коли на двор взошла, а то беда, как со двора-то нейдёт.
фр. Les maladies viennent à cheval et s’enretournent à pied (Болезни приходят верхом, a уходят пешком).
англ. Argues come on horseback, but go away on foot (Ссоры приходят верхом, а уходят пешком).
нем. Das Unglück schreitet schnell (Горе приходит быстро). Das Unglück kommt über Nacht (Несчастье приходит за ночь).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Sal patriae pluris faciendus, quam hospitis mensa
Родную соль варта цаніць больш, чым чужы абед.
Родную соль следует ценить больше, чем чужой обед.
бел. Хоць еш крапіву ды салому, але пры дому. Дома і салома ядома, а на чужыне і гарачы тук стыне. Усюды добра, а дома лепей.
рус. В гостях хорошо, а дома лучше. И дым отечества нам сладок и приятен (А. Грибоедов). Хорошо на Лону, а не так как на дому. Своя печаль чужой радости дороже.
фр. On n’est nulle part aussi bien que chez soi (Нигде не бывает так хорошо, как у себя дома).
англ. East, West, home is best (Восток, запад, а дом лучше).
нем. Ost, West, zu Hause best (Восток, запад ‒ лучше всею дома).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Melius aliquid quam nihil
Лепш што-небудзь, чым нічога.
Лучше что-нибудь, чем ничего.
бел. Хто не еў печані, той і вантробе рад. Хто салоўку не слухаў, той і дзеркачовай песні рад. Хто не бачыў новага, і старому дзівіцца. Добра таму і плеш, хто не бачыў нічога лепш.
рус. Все лучше того, как нет ничего (хоть и мало). Лучше мало, чем ничего. Хорош и лунный свет, как солнца на небе нет. Малый барыш лучше большого наклада. Лучше хоть что-нибудь, чем ничего.
фр. Mieux vaut peu que rien (Лучше немного, чем ничего).
англ. Better one small fish that an empty dish (Лучше одна маленькая рыбка, чем пустое блюдо).
нем. Etwas ist besser denn nichts (Что-то лучше, чем ничего).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
згі́нуць, ‑ну, ‑неш, ‑не; зак.
Знікнуць, прапасці. Дзень няма козліка, другі няма, цэлы тыдзень няма. Мы ўжо так і падумалі, што ён згінуў назаўсёды. Брыль. // Перастаць існаваць у выніку разбурэння, знішчэння. Дзе была адна пустыня — Елкі ды бярозкі, — Поле будзе, пушча згіне, Стануць хаты, вёскі. Купала. // Загінуць, памерці. Лепей згінуць у змаганні за сваю волю, за права будаваць сваё жыццё па-свойму, чым прызнаць панскую ўладу і панскую волю. Колас.
Тлумачальны слоўнік беларускай мовы (1977-84, правапіс да 2008 г.)