пу́тать несов.
1. в разн. знач. блы́таць;
пу́тать ни́тки блы́таць ні́ткі;
пу́тать бума́ги на столе́ блы́таць папе́ры на стале́;
я всегда́ их пу́таю — они́ похо́жи друг на дру́га я заўсёды іх блы́таю — яны́ падо́бныя адзі́н да аднаго́;
не пу́тайте, отвеча́йте ясне́е не блы́тайце, адка́звайце ясне́й;
2. (вовлекать) разг. блы́таць; уме́шваць;
не пу́тайте меня́ в э́то де́ло не блы́тайце (не ўме́швайце) мяне́ ў гэ́ту спра́ву;
3. (лошадей) обл. пу́таць;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Amare et sapere vix deo conceditur (Publilius)
Кахаць і быць мудрым наўрад ці і Богу магчыма.
Любить и быть мудрым едва ли и Богу возможно.
бел. Сэрцу не загадает, каго любіць. Каханне разумнага асляп ляе.
рус. Любовь не тюрьма, а сводит с ума. Товар полюбится, так и ум расступится. Любовь и умника в дураки ставит. Любовь зла ‒ полюбишь и козла. Любовь может и слепа быть ‒ чёрное за белое почитает.
фр. L’esprit est toujours la dupe de son bon coeur (Разум всегда бывает обманут своим добрым сердцем).
англ. Love sees no fault (Любовь не видит недостатков).
нем. Liebe und Verstand gehen selten Hand in Hand (Любовь и разум идут редко рука об руку).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Emergit verum, licet exstant schismata rerum
Праўда наверх выходзіць, нішто ёй не можа зашкодзіць.
Правда наверх выходит, ничто ей не может помешать.
бел. Праўда, як аліва, выйдзе наверх. Праўды не скрыеш.
рус. Правота -что лихота: всегда наружу выходит. Правда в огне не горит и в воде не тонет. Правда, как масло: везде наверх всплывает. Правду со дна моря выносит. Правда тяжелее золота, а на воде всплывает. Правда своё возьмёт. Правда двенадцать цепей рвёт. Не в силе сила, а в правде. Правды не переспоришь/не переможешь.
фр. La vérité’ comme l’huile s’élève au-dessus de tout (Правда, как масло: всплывает над всем).
англ. Truth filters through stone (Правда просачивается сквозь камень).
нем. Wahrheit will an den Tag (Правда лезет наружу).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Homo semper in ore aliud fert, aliud cogitat
Чалавек заўсёды адно гаворыць, а другое думае.
Человек всегда одно говорит, а другое думает.
бел. Гаворыць па-беламу, а ломіць па-чорнаму. Вуснамі мёд разлівае, а за пазухай камень трымае. На язычку мядок, а на сэрцы лядок.
рус. Говорит одно, а думает другое. На языке одно, а на уме другое. На языке мёд, а в сердце лёд. Мягко стелет, а жёстко спать.
фр. Bouche de miel, cœur de fiel (Во рту мёд, a в сердце ‒ жёлчь).
англ. Many kiss the hand they wish cut off (Многие целуют руку, которую хотели бы видеть отрезанной).
нем. Honig auf der Zunge, Galle im Herzen (Мёд на языке, жёлчь в сердце).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
блы́таць несов.
1. пу́тать, спу́тывать;
б. ні́ткі — пу́тать (спу́тывать) ни́тки;
2. (о понятиях) сме́шивать, меша́ть;
3. (говорить, рассказывать неточно) пу́тать;
не ~тайце, гавары́це ясне́й — не пу́тайте, говори́те ясне́е;
4. (сбивать с толку) пу́тать;
ён мяне́ блы́тае — он меня́ пу́тает;
5. (вмешивать) впу́тывать;
не ~тайце мяне́ ў гэ́ту спра́ву — не впу́тывайте меня́ в э́то де́ло;
6. (обознаваться) пу́тать;
яны́ так падо́бны, што іх заўсёды блы́таюць — они́ так похо́жи, что их всегда́ пу́тают;
◊ б. сляды́ — замета́ть следы́
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
внуша́ть несов.
1. (вызывать) выкліка́ць; (возбуждать) абуджа́ць; (вселять) усяля́ць, пасяля́ць, надава́ць; (навевать) навява́ць; (лечить внушением) унуша́ць;
э́то внуша́ет мне отвраще́ние гэ́та выкліка́е (абуджа́е) у мяне́ агі́ду;
его́ вид внуша́ет мне опасе́ние за его́ здоро́вье яго́ вы́гляд выкліка́е ў мяне́ (пасяля́е ў мяне́, навява́е мне) бо́язь за яго́ здаро́ўе;
внуша́ть страх выкліка́ць страх;
2. (поучать) навуча́ць; угаво́рваць; (подговаривать) намаўля́ць; (убеждать) перако́нваць;
всегда́ внуша́л ему́, что необходи́мо занима́ться заўсёды ўгаво́рваў (перако́нваў) яго́, што трэ́ба займа́цца;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Semper Saturnalia agere
Заўсёды святкаваць Сатурналіі*.
Всегда праздновать Сатурналии.
бел. Жыць як у Бога за пазухай. Катацца як сыр у масле. Восем свят на тыдні.
рус. Жить как у Христа за пазухой. Не житьё, а масленица. Кататься как сыр в масле.
фр. Vivre comme dans le royaume de Jésus-Christ (Жить как в царстве Христа).
англ. Live like a fighting cock (Жить как боевой петух). Live in clover (Жить как в клевере).
нем. Leben, wie der Herrgott in Frankreich (Жить как Господь Бог во Франции). Er lebt wie die Made im Speck (Он живёт как червь в сале).
* Сатурналй — свята ў гонар бога Сатурна (у снежні). У час Сатурналій прыпыняліся ўсе справы, заняткі ў школе, людзі рабілі адзін аднаму падарункі i весяліліся.
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
In amore semper mendax iracundia est
У каханні гнеў заўсёды падманлівы.
В любви гнев всегда обманчив.
бел. Свае дзесяць раз паб’юцца і памірацца. Няма чаму дзівіцца, калі муж з жонкай сварыцца. Дзе мужык з жонкай сварыцца, то трэці не мяшайся.
рус. Ссора супругов ‒ летний дождь: ночь переспят и помирятся. Муж с женой бранятся, чужой не вяжись. Муж хоть и не гож, но чужая не трожь. Муж с женой бранятся, да под одну шубу ложатся.
фр. Mari et femme ne font qu’un corps (Муж и жена составляют одно целое).
англ. Birds in their little nests agree (Птички согласно живут в своих гнёздышках).
нем. Was sich liebt, das neckt sich (Что любится, то дразнится). Liebe muß Zank haben (Любовь должна иметь ссору).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Est proprius panis semper omnia mella suavis
Уласны хлеб заўсёды саладзейшы за мёд.
Собственный хлеб всегда слаще мёда.
бел. Лепш свае лычка, як чужы рамушок. Свой сухар смачней чужых пірагоў.
рус. Свой хлеб слаще. Свой хлеб сытнее. На своём кулаке слаще спишь. Свои сухари лучше чужих пирогов. Чужое и хорошее постыло, а своё и худое, да мило. Чужой калач скоро приедается.
фр. Pain acquis avec sueur est plus chéri que tartes et rôti (Хлеб, заработанный с потом, дороже, чем пироги и жаркое).
англ. Dry bread at home is better than roast meat abroad (Сухой хлеб дома лучше жареного мяса на чужбине).
нем. Eigen Brot nährt am besten (Свой хлеб кормит лучше всего). Besser eigenes Brot als fremdes Braten (Лучше свой хлеб, чем чужое жаркое).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Sua quisque pericula nescit
Ніхто не ведае сваёй небяспекі.
Никто не знает своих опасностей.
бел. Ніхто ўперад не знае, што яго ў жыцці чакае. Каб ведаў, дзе павалішся, там саломкі падаслаў бы. Каб ведаў, дзе ў яму ўвалішся, абышоў бы.
рус. Не знаешь, где найдёшь, где потеряешь. Кабы знал наперёд, так бы расширил рот. Наперёд не узнаешь, где найдёшь, где потеряешь. Наперёд не угадаешь, кому по ком плакать. Кабы знал, где упасть, так соломки б подостлал. Кабы не кабы, да не но, были бы мы богаты давно. Кабы снова на свет народиться, знал бы, как состариться.
фр. Voir est facile, prévoir est difficile (Увидеть легко, предусмотреть ‒ трудно).
англ. It is the unexpected that always happens (Всегда происходит неожиданное).
нем. Minder ist oft mehr (Меньше часто больше).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)