обойти́ сов.

1. (пройти вокруг) абысці́;

2. (избежать) абміну́ць, абысці́;

нельзя́ обойти́ э́тот вопро́с не́льга абміну́ць (абысці́) гэ́та пыта́нне;

обойти́ молча́нием абысці́ маўча́ннем;

3. (обогнать) разг. абагна́ць;

4. (побывать всюду) абысці́;

5. (обмануть) разг. ашука́ць;

6. (оставить без повышения по службе) уст. абысці́, абміну́ць;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Patientia animi divitias occultas habet

Цярпенне мае скрытыя багацці.

Терпение имеет скрытые богатства.

бел. Ператрэцца, перамелецца ‒ мука будзе. Цярпенне і праца ўсё перамагаюць.

рус. Терпенье и труд всё перетрут. Терпенье даёт уменье. Есть терпенье ‒ будет и уменье. И дуги гнут с терпеньем, а не вдруг. Сидением города берут.

фр. Patience passe science (Терпенье превосходит уменье).

англ. With time and patience the leaf of mulberry bush becomes satin (Время и терпение превращают тутовый лист в шёлк). He that endures is not overcome (Терпеливость нельзя победить).

нем. Geduld bringt Rosen Huld (Терпение приносит розы/прелесть, очарование).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Vanitas pulchritudo

Прыгажосць ‒ прывіднасць.

Красота ‒ призрачность.

бел. Краса да вянца, а розум да канца. Не красата чалавека красіць, а характар. На харошага глядзець хораша, а з разум­ным жыць лёгка. Краса прыглядзіцца, а розум прыгадзіцца.

рус. Красота приглядится, а ум вперёд пригодится. Не ищи красоты, ищи доброты. Красота до вечера, а доброта навек.

фр. Bonté dépasse la beauté (Доброта превосходит красоту).

англ. Beauty is but skin deep (Красота не глубже кожи). Beauty is a blossom (Красота ‒ это цветок).

нем. Schön Gestalt verliert sich bald (Прекрасная форма вскоре теряется). Schönheit kann man nicht essen (Красоту нельзя есть).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

ху́же сравн. ст.

1. нареч. горш, го́рай;

ему́ ста́ло ху́же яму́ ста́ла горш (го́рай);

ху́же всего́ то, что… горш (го́рай) за ўсё то́е, што…;

как нельзя́ ху́же як найго́рш (як найго́рай);

2. прил. го́ршы [за каго, за што, як (чым) хто, як (чым) што];

нет ничего́ ху́же, чем… няма́ нічо́га го́ршага, як…;

он не ху́же други́х ён не го́ршы за і́ншых.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

ве́рыць несов., в разн. знач. ве́рить; (в Бога — ещё) ве́ровать;

в. у перамо́гу — ве́рить в побе́ду;

в. у Бо́га — ве́рить (ве́ровать) в Бо́га;

в. ко́жнаму сло́ву — ве́рить ка́ждому сло́ву;

в. балбатуну́ не́льга — ве́рить болтуну́ нельзя́;

в. на сло́ва — ве́рить на́ слово;

не в. сваі́м вуша́м (вача́м) — не ве́рить свои́м уша́м (глаза́м)

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Unus dies gradus est vitae

Адзін дзень ‒ прыступка жыцця.

Один день ‒ ступенька жизни.

бел. Што раз, то бліжэй да смерці. Гады ідуць ‒ не ждуць: зіма, лета ‒ і год, зіма, лета ‒ і год.

рус. Не в гору живётся, а под гору. Не живём, дни проживаем. День да ночь, сутки прочь, а к смерти всё ближе. День мой ‒ век мой, а неделя ‒ и весь живот. Час от часу ‒ к смерти ближе.

фр. Chaque instant de la vie est un pas vers la mort (Каждое мгновенье жизни ‒ шаг к смерти).

англ. One cannot put back the cloc.k (Нельзя повернуть время вспять).

нем. Jeder Tag hat seinen Abend (Каждый день имеет свой вечер).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Ad duo festinans neutrum bene peregeris

Робячы дзве справы спехам, ніводнай добра не зробіш.

Делая два дела наспех, ни одного хорошо не сделаешь.

бел. На дзвюх калясках адзін не паедзеш. За адным разам на два абеды не паспееш.

рус. Двух зайцев гонять, ни одного не поймать. Кто держится за два руля, того вода унесёт.

фр. On ne peut pas être à la fois au four et au moulin (Нельзя быть сразу y печи и на мельнице).

англ. Too many irons in the fire (Слишком много утюгов на огне греет).

нем. Wer alles tun will, tut nichts recht (Кто хочет сделать всё, ничего не делает хорошо).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Oculi avidiores sunt, quam venter

Вочы больш прагныя, чым жывот.

Глаза более жадные, чем живот.

бел. Трыбух кажа годзі, а вочы ‒ яшчэ. Горка праглынуць, жаль пакінуць. Вачам завідна, ды страўніку не пажыўна.

рус. Брюхо сыто, да глаза голодны. Сам-то наелся, да глаза не сыты. Душа не принимает, а глаза всё больше просят. Сытых глаз на свете нет.

фр. Avoir les yeux plus grands (plus gros) que le ventre (Иметь глаза побольше, чем живот).

англ. The eye is bigger than the belly (Глаз больше живота).

нем. Man füllt leichter den Bauch als die Augen (Скорее наполнишь живот, чем глаза). Die Augen kann niemand füllen (Глаза нельзя никогда наполнить).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

извини́ть сов.

1. вы́бачыць (каму што, за што), праба́чыць (каму што, за што); (простить) дарава́ць (каму што, за што);

прошу́ извини́ть меня́ прашу́ вы́бачыць (праба́чыць) мне;

2. уст. (оправдать) апраўда́ць; вы́бачыць, праба́чыць;

э́тот посту́пок нельзя́ извини́ть мо́лодостью гэ́ты ўчы́нак не́льга апраўда́ць маладо́сцю;

извини́(те)! выбача́й(це)!, вы́бач(це)!, прабача́й(це)!, праба́ч(це)! дару́й(це);

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Ablue, pecte canem, canis est et permanet idem

Памый, прычашы сабаку, усё ж сабака ёсць і сабакам застанецца.

Умой, причеши пса, всё же пёс есть и псом останется.

бел. Прыбяры свінню хоць у золата, яна ўсё адно ў хлеў пойдзе. Жаба і з залатога трона ў балота скача.

рус. Кляча и в золотой узде не конь. Свинья и в золотом ошейнике свинья. Осёл останется ослом, хоть ты осыпь его звездами.

фр. Un mors doré ne rend pas un cheval meilleur (Золотые удила не делают лошадь лучше).

англ. You cannot make a silk purse out of a sow’s ear (Из свиного уха нельзя сделать шёлковый кошелёк).

нем. Goldener Zaum macht das Pferd nicht besser (Золотая уздечка не делает коня лучше).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)