страда́ть несов.

1. (от чего и без доп.) паку́таваць; (мучиться) му́чыцца;

страда́ть от бо́ли паку́таваць ад бо́лю;

он о́чень страда́л ён ве́льмі паку́таваў (му́чыўся);

страда́ть душо́ю паку́таваць (му́чыцца) душо́ю;

2. (за кого, за что) цярпе́ць (непрые́мнасці), паку́таваць; (переживать) перажыва́ць;

страда́ть за пра́вду цярпе́ць (непрые́мнасці) за пра́ўду;

страда́ть за больно́го дру́га паку́таваць (перажыва́ць) за хво́рага ся́бра;

3. (терпеть ущерб) не́сці стра́ты, цярпе́ць (стра́ты, уро́н, непрые́мнасці);

страда́ть от тесноты́ цярпе́ць (непрые́мнасці) ад цеснаты́;

4. (быть плохим) быць дрэ́нным; мець зага́ны (у чым), быць у заняпа́дзе; кульга́ць; (быть недостаточным) нехапа́ць (каму, чаго), бракава́ць (каму, чаго);

у него́ страда́ет па́мять у яго́ дрэ́нная па́мяць;

у него́ страда́ет орфогра́фия у яго́ дрэ́нная арфагра́фія, у яго́ зага́ны (ён ма́е зага́ны) у арфагра́фіі, у яго́ кульга́е арфагра́фія;

страда́ть ра́зными недоста́тками мець ро́зныя недахо́пы;

5. (болеть) хварэ́ць (на што, чым);

страда́ть головны́ми бо́лями у яго́ ча́ста балі́ць галава́;

6. (тосковать, томиться по ком-, чём-л.) сумава́ць (па кім, па чым, аб кім, аб чым).

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

play2 [pleɪ] v.

1. гуля́ць (у розных знач.);

play tennis/cards гуля́ць у тэ́ніс/ка́рты;

France plays Spain in the final. Французы гуляюць у фінале з іспанцамі.

2. : play a joke/a trick (on smb.) паджарто́ўваць/падсме́йвацца (з каго́-н.);

play at democracy гуля́ць у дэмакра́тыю

3. theatre, mus. ігра́ць;

play the piano ігра́ць на рая́лі

play for time спрабава́ць вы́йграць час;

play into smb.’s hands ігра́ць на руку́/садзе́йнічаць каму́-н.

play about [ˌpleɪəˈbaʊt] phr. v. гуля́ць, дурэ́ць, гарэ́заваць

play around [ˌpleɪəˈraʊnd] phr. v. =

play aboutplay back [ˌpleɪˈbæk] phr. v. узнаўля́ць (магнітны, гука- або відэазапіс)

play off [ˌpleɪˈɒf] phr. v.

1. нацко́ўваць

2. sport зако́нчыць спабо́рніцтвы

Англійска-беларускі слоўнік (Т. Суша, 2013, актуальны правапіс)

thick2 [θɪk] adj.

1. то́ўсты;

thick with dust пакры́ты то́ўстым сло́ем пы́лу;

thick type тлу́сты шрыфт

2. густы́ (лес, суп і да т. п.);

thick clouds ця́жкія хма́ры;

The air was thick with snow. Падаў густы снег;

The street was thick with traffic. Вуліца была забіта машынамі.

3. ні́зкі, хры́плы (пра го́лас)

have a thick head infml быць тупава́тым;

have a thick skin быць таўстаску́рым;

give smb. a thick ear BrE, infml даць каму́-н. у ву́ха;

a bit too thick гэ́та ўжо зана́дта, залі́шне;

as thick as two short planks BrE, infml ≅ тупы́ як абу́х;

as thick as thieves infml ≅ іх вадо́й не разалье́ш; неразлу́чныя (сябры)

Англійска-беларускі слоўнік (Т. Суша, 2013, актуальны правапіс)

кало́ць I несов.

1. в разн. знач. коло́ть; (свиней — ещё) ре́зать; бить;

іржэ́ўнік ко́ле но́гі — стерня́ ко́лет но́ги;

к. штыко́м — коло́ть штыко́м;

к. свіне́й — коло́ть (ре́зать, бить) свине́й;

2. безл. (причинять колющую боль) коло́ть;

у баку́ ко́ле — в боку́ ко́лет;

3. (шприцем) коло́ть, де́лать уко́лы;

4. разг. (рогами) бода́ть;

5. перен. коло́ть, уязвля́ть;

к. дако́рамі — коло́ть упрёками;

к. во́чы — (каму) коло́ть глаза́ (кому);

пра́ўда во́чы ко́лепосл. пра́вда глаза́ ко́лет

кало́ць II несов. (расщеплять на части) коло́ть; руби́ть;

к. лёд — коло́ть лёд;

к. дро́вы — коло́ть (руби́ть) дрова́

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

псава́ць несов.

1. по́ртить; (механизм и т.п. — ещё) поврежда́ть;

п. праду́кты — по́ртить проду́кты;

п. радыёпрыёмнік — по́ртить (поврежда́ть) радиоприёмник;

2. (приводить в болезненное состояние, ослаблять) по́ртить, расша́тывать, расстра́ивать;

3. (ухудшать, делать скверным) по́ртить;

4. (воспитанием, дурным влиянием) по́ртить;

5. (безобразить) уро́довать;

п. кроў — (каму) по́ртить кровь (кому);

п. не́рвы — по́ртить не́рвы;

п. ма́рку — по́ртить ма́рку;

стары́ вол баразны́ не псуе́ — ста́рый вол борозды́ не по́ртит;

паршы́вая аве́чка ўсю чараду́ псуе́посл. парши́вая овца́ всё ста́до по́ртит;

няма́ чаго́ ко́замі се́на п. — не́чего ко́зами се́но трави́ть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

даве́р м., даве́р’е н. Vertruen n -s (auf A, in A, zu Dда каго-н.), Ztrauen n -s (zu Dда каго-н.);

вы́казаць даве́р sein Vertruen ussprechen*;

карыста́цца даве́рам Vertruen geneßen*;

пазбаўля́ць каго-н даве́ру j-m das Vertruen entzehen*;

выка́зваць камудаве́р j-m Vertruen entggenbringen* [schnken];

стра́ціць даве́р (das) Vertruen inbüßen, in Msskredit kmmen*;

я стра́ціў уся́кі даве́р да яго́ ich habe lles Ztrauen zu ihm verloren;

во́тум даве́ру Vertruensvotum [-vo-] n -s

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс) 

падысці́

1. (наблізіцца) sich nähern (да каго-н., чаго-н. D), zkommen* vi (s) (да каго-н., чаго-н. auf A), hernkommen* vi (s) (да каго-н., чаго-н. an A);

да яго́ не падысці́ es ist schwer, an ihn hernzukommen*; herntreten* vi (s) (да каго-н., чаго-н. an A);

2. (быць адпаведным) pssen vi (каму-н., чаму-н. D);

гэ́та сюды́ не падыхо́дзіць das passt nicht hierhr;

ён не падыхо́дзіць дзе́ля гэ́тага er passt nicht daz

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс) 

нанести́ сов.

1. в разн. знач. нане́сці, мног. панано́сіць, панано́шваць;

нанести́ книг нанесці́ (панано́сіць, панано́шваць) кніг;

ло́дку нанесло́ на мель ло́дку нане́сла на мель;

нанести́ на ка́рту нане́сці на ка́рту;

2. (причинить, сделать) нане́сці, прычыні́ць;

нанести́ ра́ну нане́сці ра́ну;

нанести́ уда́р нане́сці ўдар;

нанести́ уще́рб прычыні́ць (нане́сці) уро́н (шко́ду);

нанести́ убы́ток прычыні́ць стра́ту;

нанести́ оскорбле́ние абра́зіць (каго);

нанести́ бесче́стье знява́жыць го́нар (чый), знясла́віць (каго), аганьбава́ць (каго), зга́ньбіць (каго);

нанести́ пораже́ние нане́сці паражэ́нне;

нанести́ визи́т нане́сці візі́т (каму), наве́даць (каго).

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

угада́ть сов.

1. (догадаться) угада́ць;

угада́ть ска́занное по движе́нию губ угада́ць ска́занае па губа́х;

2. (предусмотреть) угада́ць;

угада́ть пого́ду угада́ць надво́р’е;

3. (опознать) прост. пазна́ць;

4. (случайно дать верный ответ) патра́піць;

5. (очутиться где-л., попасть куда-л.) прост. тра́піць;

угада́л как раз на сва́дьбу угада́ў якра́з на вясе́лле;

6. (попасть в кого-л., во что-л.) прост. пацэ́ліць, уцэ́ліць, тра́піць, папа́сці;

угада́ть в го́лову пацэ́ліць (тра́піць, папа́сці) у галаву́;

7. (угодить, потрафить кому-л.) прост. патра́піць, дагадзі́ць (каму);

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

уступи́ть сов.

1. (кого, что, кому, чему) уступі́ць;

уступи́ть ме́сто уступі́ць ме́сца;

уступи́ть па́льму пе́рвенства уступі́ць па́льму першынства́;

уступи́ть свои́ права́ уступі́ць свае́ правы́;

2. (поддаться) падда́цца (каму, чаму);

уступи́ть жела́нию падда́цца жада́нню;

3. (кому, чему, в чём) уступі́ць; саступі́ць; пераступі́ць; см. уступа́ть 3;

4. (продать) разг. прада́ць; (отдать дешевле) уступі́ць, саступі́ць, пераступі́ць;

уступи́ть това́р за полцены́ прада́ць тава́р за паўцаны́;

не уступи́ть ни копе́йки не ўступі́ць (не саступі́ць) ні капе́йкі;

уступи́ть доро́гу уступі́ць (даць) даро́гу, саступі́ць з даро́гі.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)