De vento nemo vivit
Ніхто не жыве паветрам.
Никто не живёт воздухом.
бел. Салаўёвымі песнямі сыты не будзеш.
рус. Воздухом сыт не будешь. Соловья баснями не кормят.
фр. On ne chante pas le ventre creux (Не поют на пустой желудок). Belles paroles ne font pas bouillir la marmite (Прекрасные слова не заставят кипеть котелок).
англ. Bare words buy no barley (Ja пусты ва не купишь ячменя).
нем. Von Worten wird der Bauch nicht voll, die Nachtigall nicht satt (От слов живот не становится полным, а соловей сытым).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Anima sator calcat favum
Сытая душа топча мёд.
Сытая душа топчет мёд.
бел. Са скуры лупіцца і смаку не чуе. Наеўся, напіўся і царам зрабіўся.
рус. Сытой мышке и сало не вкусно. Жирный кот на мышей не охотится. Мышь сыта ‒ мука горька. Сыт поросёнок ка шу не ест. Сыта душа не берёт барыша.
фр. A ventre plein toute viande est amère (На полный/набитый живот любое мясо горькое).
англ. He that is warm thinks all so (Кто в тепле ‒ думает, что и всем тепло).
нем. Wenn die Maus satt ist, schmeckt das Mehl bitter (Когда мышь сыта, тогда и мука горька).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
схапі́ць сов., в разн. знач. схвати́ть;
с. дзіця́ за руку́ — схвати́ть ребёнка за́ руку;
~пі́ў жыво́т — схвати́л живо́т;
с. мяч на ляту́ — схвати́ть мяч на лету́;
с. на́смарк — схвати́ть на́сморк;
с. чужу́ю ду́мку — схвати́ть чужу́ю мысль;
◊ с. за руку́ — схвати́ть за́ руку
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Unus dies gradus est vitae
Адзін дзень ‒ прыступка жыцця.
Один день ‒ ступенька жизни.
бел. Што раз, то бліжэй да смерці. Гады ідуць ‒ не ждуць: зіма, лета ‒ і год, зіма, лета ‒ і год.
рус. Не в гору живётся, а под гору. Не живём, дни проживаем. День да ночь, сутки прочь, а к смерти всё ближе. День мой ‒ век мой, а неделя ‒ и весь живот. Час от часу ‒ к смерти ближе.
фр. Chaque instant de la vie est un pas vers la mort (Каждое мгновенье жизни ‒ шаг к смерти).
англ. One cannot put back the cloc.k (Нельзя повернуть время вспять).
нем. Jeder Tag hat seinen Abend (Каждый день имеет свой вечер).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
разду́ть сов.
1. (разжечь) разадзьму́ць, мног. параздзіма́ць; (ртом) раздзьму́хаць, мног. параздзьму́хаць;
2. (наполнить воздухом) разадзьму́ць, надзьму́ць;
3. (об опухоли) безл. напу́хнуць, разне́сці; (о животе) успу́шыць;
щёку разду́ло шчака́ напу́хла, шчаку́ разне́сла;
живо́т разду́ло жыво́т успу́шыла;
4. перен. (преувеличить) разг. разду́ць; см. раздува́ть 1—4;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
марш I (род. ма́ршу) м., в разн. знач. марш;
ігра́ць м. — игра́ть марш;
цырыманія́льны м. — церемониа́льный марш;
кало́на на ма́ршы — коло́нна на ма́рше;
◊ кі́шкі м. ігра́юць — живо́т подвело́
марш II м. (часть лестницы) марш
марш III межд. марш;
ша́гам марш! — воен. ша́гом марш!;
м. адгэ́туль! — марш отсю́да!
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Quod hodie non est, cras erit
Чаго няма сёння, будзе заўтра.
Чего нет сегодня, будет завтра.
бел. Не цяпер, дык у чацвер. Будзе кірмаш і на нашай вуліцы. Жывы нажыве. Калі не маю цяпер, дык буду мець у чацвер.
рус. Будет день, будет и пища. Даст Бог день, даст Бог и пищу. Дал Бог роток, даст и кусок. Даст Бог здоровье, даст и счастье. Бог дал живот, даст и здоровье. Будешь жив, будешь и сыт.
фр. Chaque demain apporte pain (Каждое завтра/завтрашний день приносит хлеб/пищу).
англ. Every dog has his day (У каждого пса есть свой день). It’s a long lane that has no turning (Слишком длинна аллея без поворотов).
нем. Neuer Tag, neuer Sinn (Новый день, новый смысл).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Fontibus ex modicis concrescit maximus amnis
3 невялікіх крыніц вырастае вялікая рака.
Из небольших родников вырастает большая река.
бел. Сноп да снапа ‒ і будзе капа. Па капельцы ‒ мора, па травінцы ‒ стог.
рус. Из крошек ‒ кучка, из капель ‒ море. Собирай по ягодке ‒ наберёшь кузовок. По капельке море, по зёрнышку ‒ ворох. С миру по нитке ‒ голому рубаха. Пушинка к пушинке ‒ и выйдет перинка. Полено к полену ‒ костёр. Клюёт носок ‒ набирает зобок. Из грошей рубли растут.
фр. Les petits ruisseaux font les grandes rivières (Из маленьких ручейков вырастают большие реки). Grain à grain, la poule remplit son ventre (Зёрнышко к зёрнышку ‒ и курочка наполняет свой живот [зоб]).
англ. Many a little makes a mickle (Много по малу ‒ вот и много).
нем. Viele Bäche machen einen Strom (Много ручьёв образуют реку). Güsse machen Flüsse (Потоки образуют реки).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
подтяну́ть сов., в разн. знач. падцягну́ць, мног. пападця́гваць;
подтяну́ть подпру́гу падцягну́ць папру́гу;
подтяну́ть брю́ки падцягну́ць штаны́;
подтяну́ть ло́дку падцягну́ць ло́дку;
подтяну́ть отста́вшие ча́сти падцягну́ць ча́сці, які́я адста́лі;
подтяну́ть отстаю́щих по матема́тике падцягну́ць адстаю́чых па матэма́тыцы;
ты запева́й, а мы подтя́нем ты запява́й, а мы падця́гнем;
◊
живо́т подтяну́ло безл. жыво́т падцягну́ла;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
падцягну́ць сов., в разн. знач. подтяну́ть; (таща, приблизить — ещё) подтащи́ть;
п. папру́гу — подтяну́ть подпру́гу;
п. штаны́ — подтяну́ть брю́ки;
п. мех да во́за — подтяну́ть (подтащи́ть) мешо́к к теле́ге;
п. адста́ўшыя ча́сці — подтяну́ть отста́вшие ча́сти;
п. адстаю́чых па матэма́тыцы — подтяну́ть отстаю́щих по матема́тике;
ты запява́й, а мы ~ця́гнем — ты запева́й, а мы подтя́нем;
◊ жыво́т ~ну́ла — безл. живо́т подвело́
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)