покуша́ться несов. рабі́ць зама́х; (пытаться) спрабава́ць, рабі́ць спро́бу; (вознамериваться) наме́рвацца, рабі́ць наме́р; (посягать) ква́піцца; асме́львацца што-не́будзь зрабі́ць;

покуша́ться на чью́-л. жизнь рабі́ць зама́х на чыё-не́будзь жыццё;

покуша́ться на чужо́е добро́ ква́піцца на чужо́е дабро́;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Male parta male dilabuntur (Naevius)

Што несумленна здабыта/нажыта, тое прахам пойдзе.

Что нечестно добыто/нажито, то прахом пойдёт.

бел. Прыйшло махам, пайшло прахам. Як нажылі, так і пражылі.

рус. Чужое добро впрок не пойдёт. Как нажито, .так и про жито. Шаром да даром ‒ уйдёт паром. Пришло махом, и по шло прахом. Чужая делёжка впрок не идёт: как придёт, так и уйдёт..

фр. Mal gagné, mal dépensé (Плохо добыто, плохо растрачено).

англ. Ill-got, ill-spent (Плохо нажито, плохо прожито).

нем. Gestohlen Gut liegt hart im Magen (Украденное добро лежит камнем в желудке).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Aes partum scelere solet aera decem removere

Грошы, набытыя злачынным шляхам, звычайна прыносяць дзесяцікратныя страты.

Деньги, приобретённые преступным путём, обычно приносят десятикратные убытки.

бел. На чужое дабро нясі слёз вядро. Не працягвай рукі на чужое, бо свае згубіш. Чужое ўзяць ‒ свае згубіць. Не бяры чужога: аддасі свае. Не ганіся за чужым, не трэба будзе плаціць свае.

рус. Чужая денежка впрок не идёт: как придёт, так и уйдёт. От чужих нажитков не нажить пожитков. За чужим погонишься ‒ своё потеряешь. Чужое взять ‒ своё потерять. Чужое добро берёт за ребро. Чужим добром не построишь дом. Чужим добром не разживёшься. Чужое добро впрок нейдёт. Чужая одёжа не надёжа. Чужим богат не будешь. Чужой хлеб петухом в горле запоёт.

фр. Argent d’autrui nul n’enrichit (Деньги других никого не обогащают). Mal gagné mal dépensé (Плохо заработано, плохо растрачено).

англ. Ill gotten, ill spent (Худо получено, худо потрачено). Ill gotten wealth never thrives (Худо нажитое добро не впрок).

нем. Böser Gewinn fährt bald dahin (Худой выигрыш быстро уходит). Fremdes Brot, herbes Brot (Чужой хлеб ‒ тяжёлый хлеб).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

берагчы́ несов., в разн. знач. бере́чь; (здоровье — ещё) щади́ть;

б. дабро́ — бере́чь добро́;

б. збо́жжа ад псава́ння — бере́чь зерно́ от по́рчи;

б. сы́на — бере́чь сы́на;

б. як зрэ́нку во́ка — бере́чь как зени́цу о́ка; бере́чь пу́ще гла́за

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

рабро́ ср.

1. мн. рэ́бры анат. ребро́;

2. мат. ребро́;

палічы́ць (пералічы́ць) рэ́бры — (каму) пересчита́ть рёбра (кому);

адны́ рэ́бры — ко́жа да ко́сти;

за маё дабро́ ды мне ў р.погов. за моё добро́ да мне в ребро́

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

траві́ць

I несов., тех. трави́ть;

т. узо́р на шкату́лцы — трави́ть узо́р на шкату́лке

II несов. (производить потраву) трави́ть;

т. пасе́вы — трави́ть посе́вы;

ко́замі се́на т. — не в коня́ корм; зря переводи́ть добро́

III несов. (о пищеварении) вари́ть, перева́ривать

IV несов., мор. трави́ть;

т. кана́т — трави́ть кана́т

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

бла́гоI ср., сущ.

1. (добро) дабро́, -ра́ ср.; (счастье) шча́сце, -ця ср.; (польза) кары́сць, -ці ж.;

на бла́го Ро́дины на кары́сць Радзі́мы;

2. (материальное благополучие) мн. дабро́ты, -ро́т; (выгоды) вы́гады, -гад;

бла́га жи́зни дабро́ты (вы́гады) жыцця́;

всех благ усяго́ до́брага, усяго́ найле́пшага;

ни за каки́е бла́га ні за што на све́це.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Fortunatus domi maneat

Шчаслівы няхай застаецца дома (г. зн. ад дабра дабра не шукаюць).

Счастливый пусть остаётся дома (т. е. от добра добра не ищут).

бел. Ад дабра дабра не шукаюць. Не кідай жывога, не шукай умёрлага.

рус. От добра добра не ищут. От здоровья не лечатся. Не ищи просёлочной от столбовой.

фр. Le mieux est l’ennemi du bien (Лучшее ‒ враг хорошего).

англ. Leave well alone (He трогай добро).

нем. Wer gut sitzt, rücke nicht (Кто хорошо сидит, пусть не двигается).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Camelus desiderans cornua, etiam aures perdidit

Вярблюд, імкнучыся набыць рогі, страціў нават вушы.

Верблюд, стремясь приобрести рога, утратил даже уши.

бел. Хто многа жадае, той нічога не мае. Не ганіся за вялікім, бо і малое згубіш.

рус. Много желать, добра не видать. За большим погонишься, малое потеряешь. Погнался за ломтём, без крохи остался. Лишнего пожелаешь, и последнее потеряешь.

фр. A vouloir trop on obtient peu (Желаешь много ‒ получишь мало).

англ. Leave well alone (Оставь добро в покое).

нем. Wer alles will gewinnen, dem alles wird zerrinnen (Кто хочет всё получить, у того всё исчезнет).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Ingentibus inhians divitiis etiam mediocres amittit

Хто прагне вялікага багацця, губляе нават сярэдняе.

Кто жаждет большого богатства, теряет даже среднее.

бел. Хто хоча надта многа, той не мае і мала.

рус. Много желать ‒ добра не видать. За большим погонишься ‒ малое потеряешь.

фр. A vouloir trop obtient peu (Много желаешь, мало получаешь).

англ. Let well alone (Оставьте добро в покое, т. е. от добра добра не ищут).

нем. Wer zuviel faßt, läßt viel fallen (Кто слишком много хватает, у того мимо падает). Zuviel zerreißt den Sack (Излишек рвёт мешок).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)