прывяза́ць сов.
1. в разн. знач. привяза́ть; (лодку и т.п. — ещё) прича́лить;
п. каня́ — привяза́ть ло́шадь;
п. вяро́ўку — привяза́ть верёвку;
п. цэль да арыенці́ра — привяза́ть цель к ориенти́ру;
п. прае́кт да мясцо́васці — привяза́ть прое́кт к ме́стности;
2. перен. привяза́ть;
п. к до́му — привяза́ть к до́му;
п. да сябе́ — привяза́ть к себе́
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пракла́сці сов.
1. прям., перен. (создать, провести) проложи́ть; (сделать наезженным) протори́ть;
п. даро́гу праз лес — проложи́ть доро́гу че́рез лес;
п. сце́жку — протори́ть тропи́нку;
2. (нек-рое время) прокла́сть;
паўдня́ ~ла́ў дро́вы — полдня́ прокла́л дрова́;
3. (сделать прокладку) проложи́ть;
◊ п. шлях — проложи́ть доро́гу;
грудзьмі́ п. сабе́ даро́гу — гру́дью проложи́ть себе́ доро́гу
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
ца́цка ж.
1. игру́шка; побряку́шка;
2. безделу́шка;
3. перен. игру́шка;
яна́ не хо́ча быць ~кай у яго́ рука́х — она́ не жела́ет быть игру́шкой в его́ рука́х;
◊ як (нібы́) ц. — как игру́шка;
даста́ць сабе́ ~ку — (о ране, болезни, неприятности) нажи́ть, схвати́ть;
знайсці́ сабе́ ц. — (о ненужном, бесполезном занятии) найти́ себе́ игру́шку
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Qui bibit immodice vina, venena bibit
Хто не ў меру п’е віно, той п’е атруту.
Кто не в меру пьёт вино, тот пьёт яд.
бел. Вада жывіць, а гарэлка губіць. Хмель не вада ‒ чалавеку бяда. Хто гарэлку любіць, той сам сябе губіць.
рус. Много пить ‒ себе вредить. Бочка вина ядом полна.
фр. Se noyer dans le vin (Утопиться в вине).
англ. There is poison in good wine (В хорошем вине есть яд).
нем. Das viele Trinken führt zum Hinken (Обильное питьё ведёт к хромоте). Wer allezeit säuft und schlemmt, behält zuletzt sein ganzes Hemd (Кто системно пьёт и кутит, в конце концов теряет последнюю рубашку).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
одоле́ть сов.
1. (победить) адо́лець, перамагчы́, асі́ліць;
одоле́ть проти́вника адо́лець (перамагчы́, асі́ліць) праці́ўніка;
2. перен. (завладеть, подчинить себе) адо́лець, апанава́ць;
ску́ка одоле́ла нуда́ апанава́ла;
лень одоле́ла ляно́та апанава́ла;
3. перен. (овладеть), разг. адо́лець, асі́ліць;
одоле́ть матема́тику адо́лець (асі́ліць) матэма́тыку;
4. перен. (замучить, лишить покоя) апанава́ць; заму́чыць;
ка́шель одоле́л ка́шаль заму́чыў;
му́хи одоле́ли му́хі апанава́лі.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пра́віла ср., в разн. знач. пра́вило;
граматы́чнае п. — граммати́ческое пра́вило;
~лы для ву́чняў — пра́вила для уча́щихся;
му́драе п. — му́дрое пра́вило;
адступі́ць ад ~л — отступи́ть от пра́вил;
○ трайно́е п. — тройно́е пра́вило;
◊ па ўсіх ~лах майстэ́рства — по всем пра́вилам иску́сства;
узя́ць сабе́ за п. — взять (положи́ть) себе́ за пра́вило (пра́вилом);
як п. — как пра́вило
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
таі́цца несов.
1. (не признаваться в чём-л.) скрыва́ть, ута́ивать;
не то́йся, скажы́ пра́ўду — не скрыва́й (не ута́ивай), скажи́ пра́вду;
2. таи́ться, пря́таться, скрыва́ться;
ліса́ то́іцца ў нары́ — лиса́ таи́тся (пря́чется, скрыва́ется) в норе́;
3. (заключать в себе, не обнаруживаться) таи́ться, скрыва́ться, кры́ться;
што за гэ́тым то́іцца? — что за э́тим таи́тся (скрыва́ется, кро́ется)?
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
тро́йка ж., в разн. знач. тро́йка;
атрыма́ць ~ку па геагра́фіі — получи́ть тро́йку по геогра́фии;
надзвыча́йная т. па барацьбе́ з паво́дкай — чрезвыча́йная тро́йка по борьбе́ с наводне́нием;
вы́лучыць ~ку для выкана́ння зада́ння — вы́делить тро́йку для выполне́ния зада́ния;
сшыць сабе́ но́вую ~ку — сшить себе́ но́вую тро́йку;
т. вараны́х — тро́йка вороны́х;
казы́рная т. — карт. козы́рна́я тро́йка
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Qui comes est stulti, sibi saepe fit ipse labori
Хто з’яўляецца сябрам дурня, той часта сам сабе шкодзіць.
Кто является приятелем глупца, тот часто сам себе вредит.
бел. Розуму не набярэшся, калі з дурнем павядзешся. 3 дурнем займіся, то і сам дурнем застанешся.
рус. Свяжись с дураком, сам дурак будешь. С дураком по неволе согрешишь. Не бойся врага умного, бойся друга глупого. Дурак, кто с дураком свяжется. От дурака добра не жди.
фр. Sot ami c’est un ennemi (Глупый друг ‒ это враг).
англ. One fool makes many (Один дурак плодит многих).
нем. Ein beschränkter Freund macht einem mehr Verdruß als ein kluger Feind (Ограниченный друг доставляет другому больше неприятностей, чем умный враг).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Stultus nil celat, quod habet sub corde revelat
Дурны нічога не тоіць, што ў сэрцы мае ‒ адкрывае.
Глупый ничего не скрывает, что в сердце имеет ‒ открывает.
бел. Што ў мудрага на думцы, у дурнога на языку.
рус. Человек с коротким умом обзаводится длинным языком. Собака ‒ и та без нужды не лает, а дурачина, как оси на, шебаршит без причины. Что у дурака на уме, то и на языке. Длинный язык с умом не в родстве.
фр. Fol semble sage quand il se tait (Дурак кажется умнее, когда он молчит).
англ.
нем. Jede Elster kommt durch ihr Schwatzen um (Всякая сорока погибает от своей болтовни). Der Schwatzhafte schadet sich selbst (Болтливый вредит себе сам).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)