продви́нуться прасу́нуцца; (двинуться вперёд) ру́шыцца напе́рад, прайсці́ напе́рад;
на́ши войска́ продви́нулись значи́тельно вперёд на́шы во́йскі прайшлі́ (прасу́нуліся) зна́чна напе́рад;
де́ло продви́нулось спра́ва прасу́нулася (ру́шылася напе́рад);
продви́нуться по рабо́те прасу́нуцца (пайсці́ напе́рад) па рабо́це.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
ваш мест., м. ваш (ж. ва́ша, ср. ва́ша); мн. ва́шы;
ваш друг ваш ся́бар;
◊
ваш брат ваш брат;
ва́ше де́ло ва́ша спра́ва;
ва́ша взяла́ ва́ша ўзяла́;
во́ля ва́ша во́ля ва́ша;
по-ва́шему па-ва́шаму.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Aurea mediocritas (Horatius)
Залатая сярэдзіна.
Золотая середина.
бел. Наперад не вырывайся, ззаду не заставайся, сярэдзіны трымайся.
рус. Серёдка всему делу корень. Молодой зелен, старый сед, а середовой в масть. Чтоб к людям не пристать, да и от людей не отстать. Дело серёдкой крепко.
фр. Le juste milieu (Самая [золотая] середина).
англ. The golden mean (Золотая середина).
нем. Der goldene Mittelweg (Золотая середина).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
In nocte consilium
Рашэнне прыходзіць ноччу.
Решение приходит ночью.
бел. Раніца мудрэйшая за вечар. Пераначуем ‒ больш пачуем.
рус. Утро вечера мудренее. Думай ввечеру, а делай поутру.
фр. La nuit porte conseil (Ночь несёт совет).
англ. Sleep over a thought (Поспи с мыслью).
нем. Guter Rat kommt über Nacht (Хороший совет приходит за ночь). Man muß eine Sache beschlafen (Дело следует делать после ночи).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
жа́ртачкі, -чак и -каў ед. нет, разг. шу́точка ж.; шу́точки, смешки́;
◊ гэ́та не ж.! — э́то не шу́точки!; шу́точное ли де́ло!; шу́тка ли сказа́ть; шу́тка ли!;
ко́шцы ж., а мы́шцы смерць — посл. ко́шке шу́тки, а мы́шке смерть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
кондачо́к / с кондачка́ разг. з наскоку; (не обдумывая) не паду́маўшы; (легкомысленно) легкаду́мна; (кое-как) абы-я́к; (неожиданно, без причины) ні з таго́ ні з сяго́;
реша́ть дело́ с кондачка́ выраша́ць спра́ву з наско́ку (не паду́маўшы).
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Felicitatem ingentem animus ingens decet
Вялікаму духам пасуе вялікае шчасце.
Великому духом подобает большое счастье.
бел. Вялікі карабель плавае ў глыбокіх водах.
рус. Большому кораблю большое плавание. На великое дело ‒ великое слово.
фр. A grand cheval grand gué (Большому коню большая переправа).
англ. A great ship asks deep waters (Большому кораблю нужна глубокая вода).
нем. Ein großes Schiff braucht großes Fahrwasser (Большому кораблю нужен большой фарватер).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
дзяся́ты деся́тый;
◊ пя́тае це́раз ~тае — из пя́того в деся́тое; с пя́того на деся́тое; пя́тое че́рез деся́тое;
гэ́та спра́ва ~тая — э́то де́ло деся́тое;
і ~таму зака́жаш — и деся́тому зака́жешь;
~тая вада́ на кісялі́ — погов. деся́тая вода́ на киселе́
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пу́таться
1. в разн. знач. блы́тацца;
ни́тки пу́таются ні́ткі блы́таюцца;
мы́сли пу́таются ду́мкі блы́таюцца;
2. (вмешиваться) разг. блы́тацца; уме́швацца;
пу́таться не в своё де́ло уме́швацца не ў сваю́ спра́ву;
3. страд. блы́тацца; уме́швацца; пу́тацца; см. пу́тать.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Festina lente (Suetonius)
Спяшайся павольна.
Спеши/торопись медленно.
бел. Цішэй едзеш ‒ далей будзеш. Ідзі ціха, абмінеш ліха. Ціхім крокам далей зойдзеш. Як паедзеш у аб’езд, будзеш у абед, а як нацянькі ‒ будзеш к вячэры.
рус. Тише едешь ‒ дальше будешь. Потише ‒ к делу поближе. Дело верши, да не спеши. Тихий воз будет на горе. Шагом обозы идут.
фр. Hatêz-vous lentement (Спешите/торопитесь медленно).
англ. Hasten slowly (Спеши медленно).
нем. Eile mit Weile (Спеши медленно).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)