Ву́смерць прысл. ’да смерці’ («Полымя», 1970, № 2, 118). Няясна, магчыма, прыназоўнікавае ўтварэнне — у + смерць, як на + смерць з нехарактэрнай для бел. мовы перацяжкай націску; параўн. рус. на́смерть. Апошняе дазваляе меркаваць аб магчымым запазычанні слова з рус. мовы, відаць, вусным шляхам, дзе яно магло паходзіць са спалучэння в + смерть (дакладней — во́ смерть).
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
скана́нне ср. кончи́на ж., смерть ж.; см. скана́ць;
◊ да ~ння — до после́днего вздо́ха
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
каю́к I, -ка́ м. (лодка) каю́к
каю́к II нескл., м., разг. (конец, смерть) каю́к
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
успе́ние ср., церк.
1. (смерть) смерць, род. сме́рці ж.;
2. (церковный праздник) Прачы́стая, -тай ж.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Казя́рка ’стары падраны кажушок’ (лаг., КЭС). Утварэнне па тыпу кажарка ад козі ’казіны’, магчыма, для адмоўнай характарыстыкі рэаліі. Пераноснае ўжыванне заонімаў (тыпу воўк, вуж, сабака і інш.) для адмоўнай характарыстыкі розных з’яў, рэалій і інш. шырока вядома. Параўн., у Грынчэнкі, 2, 265: «Козиний кожух, а вербові дрова, то й смерть готова».
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
Non clangunt lituo tempore fata suo
Смерць, прыходзячы ў свой час, не гудзіць у сігнальны ражок.
Смерть, приходя в своё время, не гудит в сигнальный рожок.
бел. Смерць не чакае і не перапрашае. Шукаць смерці не трэба, яна сама прыйдзе.
рус. Смерть за воротами не ждёт. Смерть не за горами, а за плечами. Смерть в глаза не смотрит. Смерть берёт расплохом.
фр. La mort n’attend et ne demande (Смерть не ожидает и не спрашивает).
англ. Death when it comes will have no denial (Смерть не принимает отказа).
нем. Der Tod kommt ungeladen (Смерть приходит неприглашённой). Der Tod hat noch keinen vergessen (Смерть ещё никого не забыла). Einen Tod kann der Mensch nur sterben (Человек может умереть только одной смертью).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
смерць ж., прям., перен. смерть;
сваёй ~цю памёр — свое́й сме́ртью у́мер;
с. непазбе́жна — смерть неизбе́жна;
○ кліні́чная с. — клини́ческая смерть;
◊ пыта́нне жыцця́ або́ ~ці — вопро́с жи́зни и́ли сме́рти;
да ~ці — до сме́рти;
бле́дны (бе́лы) як с. — бле́дный как смерть;
памі́ж жыццём і сме́рцю — ме́жду жи́знью и сме́ртью;
не на жыццё, а на с. — не на жизнь, а на́ смерть;
глядзе́ць ~ці ў во́чы — смотре́ть сме́рти в глаза́;
пры ~ці — при́ смерти;
на валасо́к ад ~ці — на волосо́к от сме́рти;
то́лькі па с. пасыла́ць — (каго) то́лько за сме́ртью посыла́ть (кого);
пе́рад ~цю не нады́хаешся — посл. пе́ред сме́ртью не нады́шишься;
па́сці ~цю хра́брых — поги́бнуть (пасть) сме́ртью хра́брых;
тры чвэ́рці да ~ці — дыша́ть на ла́дан;
саба́ку — саба́чая с. — погов. соба́ке — соба́чья смерть;
ко́шцы жа́ртачкі, а мы́шцы с. — посл. ко́шке игру́шки, а мы́шке смерть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
кліні́чны в разн. знач. клини́ческий;
~ныя ўмо́вы — клини́ческие усло́вия;
~ныя до́следы — клини́ческие о́пыты;
○ ~ная смерць — клини́ческая смерть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
живо́тII м. (жизнь) уст. жыццё, -цця́ ср.;
◊
не на живо́т, а на смерть не на жыццё, а на смерць.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Mors nescit legem, tollit cum paupere regem
Смерць не ведае закону, забірае разам з бедняком і цара.
Смерть не знает закона, забирает вместе с бедняком и царя.
бел. Смерць не перабірае і не мінае. Смерць не глядзіць у зубы. Зямля-матуля ўсіх прымае. Смерць усіх раўнуе. Памруць усе, ды не ў адзін час. Усе памром, ды па адном. Прыйдзе час ‒ і пан/цар дуба дасць. Зямля святая ўсіх нас зраўняе. Хто піша, хлеб арэ, хто барануе ‒ зямелька ўсіх зраўнуе. Магіла ўсіх памірыла.
рус. Царь и народ ‒ всё в землю уйдёт. Смерть не разбирает чина. И богату и просту ‒ всем дорога к погосту. Смерть всех равняет. И пономарь и владыка на земле равны.
фр. Tous sont égaux devant la mort (Все равны перед смертью).
англ. Death is a grand leveller (Смерть ‒ великий выравниватель).
нем. Der Tod, der klopft bei aller an, beim Kaiser und beim Bettelmann (Смерть, она стучится ко всем: к королю и к беднякам). Der Tod macht alles gleich, er frißt arm und reich (Смерть делает всех равными, она съедает богатого и бедного).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)