привали́ть сов.
1. прывалі́ць, мног. папрыва́льваць;
привали́ть ка́мень к стене́ прывалі́ць ка́мень да сцяны́;
2. (прислонить, опереть) разг. прыпе́рці, мног. папрыпіра́ць, прыхіну́ць, мног. папрыхіна́ць, прыхілі́ць, мног. папрыхіля́ць;
3. (о судах) мор. прывалі́ць, падплы́сці, падплы́ць; (пристать к чему-л.) прыста́ць;
4. (прийти, появиться в большом количестве) разг. прывалі́ць;
5. (приехать, прийти, прибыть куда-л.) прост. прыпе́рці, прыпе́рціся, прысу́нуцца, прыцягну́цца;
◊
ему́ сча́стье привали́ло яму́ шча́сце прывалі́ла;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
прыпе́рці сов.
1. в разн. знач. припере́ть; (приставить к чему-л. — ещё) прислони́ть;
п. дзве́ры чым-не́будзь — припере́ть дверь че́м-л.;
нато́ўп ~пёр нас да пло́та — толпа́ припёрла нас к забо́ру;
ён ~пёр да нас за пяць кіламе́траў — прост. он припёр к нам за пять киломе́тров;
цэ́лы мяшо́к ~пёр на сабе́ — це́лый мешо́к припёр на себе́;
2. прост. (прийти во множестве) привали́ть;
3. безл., перен., прост. (о крайней нужде) прийти́сь кру́то;
ве́льмі ўжо яму́ ~рла — о́чень уж ему́ кру́то пришло́сь;
◊ п. да сцяны́ — (каго) припере́ть к стене́ (сте́нке) кого
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)