Fames artium magistra
Голад ‒ настаўнік рамёстваў.
Голод ‒ учитель ремёсел.
бел. Прагаладаешся ‒ хлеба дастаць здагадаешся. Голад у свет гоніць. Як возьме голад, прарэжацца і голас.
рус. Станешь лапти плесть, как нечего есть. Проголодаешься ‒ хлеба достать догадаешься. Проймёт голод, появится и голос. Нужда научит сапоги тачать. Нужда научит горшки обжигать. Нужда из лычка кроит ремешок.
фр. La nécessité est la mère d’invention (Нужда ‒ мать изобретательности).
англ. Need makes the queen spin (Нужда заставляет королеву прясть). Necessity is the mother of invention (Нужда ‒ мать изобретений).
нем. Hunger ist ein guter Redner (Голод ‒ хороший оратор).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
◎ Ну́жа ’недахоп харчоў; патрэба’ (Нас.), ’галеча’ (Яруш.), ’сум’ (пін., Сл. ПЗБ), ’мухі (наогул насякомыя)’ (Ян.; Мат. Гом.), ’шасціножкі (камары, мошкі, сляпні, авалы, зыкі, мухі)’: Улетку нужа тавар эаедае (Некр.), сюды ж таксама нюжа ’галеча; рой мошак’ (Сержп., Грам.), укр. ну́жа ’вошы; мухі’, рус. ну́жа ’галеча, беднасць; неабходнасць; прымус; сверб’, польск. nędza ’галеча, бяда’, чэш. nouze ’тс’, славац. nudzą ’тс’, в.- і. н.-луж. nuza ’тс’, славен. nüja ’неабходнасць, патрэба’, серб.-харв. нржда ’тс’, макед. нужда ’тс’, балг. нужда ’тс’, ст.-слав. ноуѫда ’тс’. Прасл. *nudja ’патрэба, неабходнасць’ ад *nuditi, гл. нудзіць (Махэк₂, 402; Бязлай, 2, 230); паводле Фасмера (3, 88), роднаснае нуда, нудить. Зубаты (I, I, 312) выводзіць значэнне слова з ’мучыць, турбаваць, прыгнятаць’ і далей ’прымушаць’, чым і тлумачыцца увесь спектр значэнняў, блізкіх значэнню слова бяда. Змякчэнне н мае, відаць, экспрэсіўны характар. Сюды ж таксама ну́жнай мужык ’бедны мужык’ (Анім.).
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
Ingenium mala saepe movent
Часта бяда прыбаўляе розуму.
Часто беда прибавляет ума.
бел. Бяда хоць мучыць, ды жыць вучыць. Бяда дакучыць, тады чалавека розуму навучыць. Бяда ды мука ‒ тая ж навука.
рус. Беда/нужда ум родит. Беда вымучит, беда и выучит. Придёт беда ‒ купишь ума. Нужда научит кузнеца сапоги точать. Беда да му́ка ‒ та же наука.
фр. La nécessité est la mère de l’invention (Нужда ‒ мать изобретательности).
англ. Adversity makes the man wise, not rich (Беда делает человека мудрым, а не богатым).
нем. Not lehrt den Bären tanzen und den Affen geigen (Нужда делает из медведя танцора, а из обезьяны скрипача). Not macht erfinderisch (Нужда делает человека изобретательным).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
нэ́ндза обл.
1. ж. тоска́;
2. ж. (бедственное положение) нужда́, нищета́;
3. м. и ж. (о человеке) ны́тик м.
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
патрэ́ба ж. нужда́, на́добность;
у вы́падку ~бы — в слу́чае нужды́ (на́добности);
адчува́ць ~бу — испы́тывать нужду́;
◊ па сваёй ~бе — за есте́ственной на́добностью
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
нужда́ющийся
1. (находящийся в бедности) які́ (што) жыве́ ў няста́чы (бе́днасці, гале́чы); см. нужда́ 2;
2. (бедный) бе́дны;
3. (в ком, чём) які́ (што) ма́е (адчува́е) патрэ́бу.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
бе́днасць ж.
1. (несостоятельность) бе́дность, нужда́; нищета́, ни́щенство ср.;
2. бе́дность, ску́дность, ску́дость;
б. прыро́ды — бе́дность (ску́дность) приро́ды;
б. фанта́зіі — бе́дность (ску́дность) фанта́зии;
3. (о чём-л. простом, дешёвом) бе́дность;
б. адзе́ння — бе́дность оде́жды
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Copia non est inopia
Запас ‒ не нястача/галеча.
Запас ‒ не нужда/недостаток.
бел. Запас есці не просіць і бяды не чыніць. Добра, у каго запас на ліхі час.
рус. Запас беды не чинит и хлеба не просит. Запас мешку не порча. Запас соли не просит. Запас плеч не тянет. Запас места не пролежит. Запасливый нужды не знает.
фр. Le superflu, chose très nécessaire (Излишек очень необходимая вешь).
англ. Store is no sore (Запас ‒ не рана/беда).
нем. Vorrat schadet nimmer (Запас никогда не вредит). Vorsorge verhütet Nachsorge (Предусмотрительность предохраняет от последующей заботы).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
пі́льны
1. при́стальный; зо́ркий;
п. по́гляд — при́стальный взгляд;
~нае во́ка — зо́ркий глаз;
2. (весьма необходимый) настоя́тельный;
~ная патрэ́ба — настоя́тельная нужда́;
3. тща́тельный; внима́тельный;
~ная праве́рка — тща́тельная (внима́тельная) прове́рка;
4. бди́тельный;
трэ́ба быць ~нымі — на́до быть бди́тельными;
◊ ~ная спра́ва — неотло́жное де́ло; кра́йняя необходи́мость
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Grave tormentum fames
Голад ‒ цяжкая мука.
Голод ‒ тяжёлая мука.
бел. Голад астрэй мечы. Голад лжэць і крадзець. Голад не дзядзіна, з’ясі і крадзенае. Няма горшай балесці, як хочацца есці.
рус. Голод ‒ сварливая кума: грызёт, пока не доймёт. Голод ‒ не сосед: пить-есть просит. Голод ‒ не сосед: от него не уйдёшь. Голод ‒ не угар: от него не переможешься. Брюхо болит, на краюху глядит. Пригонит нужда к поганой луже. Голодный откусил бы и от камня.
фр. Les affres de la faim (Муки голода).
англ. Hunger breaks stone walls (Голод пробивает каменные стены).
нем. Der Hunger ist niemandes Freund (Голод никому не друг).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)