непродолжи́тельный (короткий) нядо́ўгі, недаўгача́сны; кароткатэрміно́вы; каро́ткі;
в (са́мом) непродолжи́тельном вре́мени у (са́мым) ху́ткім ча́се.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
каро́ткі
1. (небольшой в длину) коро́ткий;
~кія валасы́ — коро́ткие во́лосы;
2. (непродолжительный) коро́ткий, кра́ткий; (ограниченный — ещё) сжа́тый;
~кая нара́да — коро́ткое совеща́ние;
у ~кія тэ́рміны — в сжа́тые сро́ки;
~кае паведамле́нне — коро́ткое (кра́ткое) сообще́ние;
3. (решительный) коро́ткий;
прысу́д во́рагам к. — пригово́р врага́м коро́ткий;
4. (немногосложный) коро́ткий; кра́ткий;
к. адка́з — коро́ткий (кра́ткий) отве́т;
5. лингв. кра́ткий;
«і» ~кае — «и» кра́ткое;
6.: ~кія прыме́тнікі грам. кра́ткие прилага́тельные;
○ ~кае замыка́нне — эл. коро́ткое замыка́ние;
~кая хва́ля — радио коро́ткая волна́;
◊ ~кая па́мяць — коро́ткая па́мять;
~кія жа́рты — шу́тки пло́хи;
ру́кі ~кія — ру́ки коротки́;
ко́раткі пя́ты — кишка́ тонка́;
быць на ~кай назе́ — быть на коро́ткой ноге́;
к. век — коро́ткая жизнь;
~кая распра́ва — коро́ткая распра́ва
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
односло́жный
1. (из одного слога) аднаскладо́вы;
односло́жные слова́ аднаскладо́выя сло́вы;
2. (короткий) каро́ткі, сці́слы;
односло́жный отве́т каро́ткі (сці́слы) адка́з.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Каро́ткі, укр. короткий, рус. короткий, чэш. krátký, славац. krátky, в.-луж. krótki, палаб. kortʼě (< kort ъkъ), польск. krótki, балг. кратък, макед. краток, серб.-харв. кра́так, славен. krátek. Этымалогія слова даволі празрыстая. Прасл. kortъkъ атрымаў сваю рэгулярную суфіксацыю ‑ъkъ з прасл. kortъ (ŭ‑аснова). Назоўнік kortъ у значэнні ’раз’ захаваўся ў паўд.-слав. і зах.-слав. мовах. Усх.-слав. мовы запазычылі стараславянскія формы крат, кратны (гл.), кратнасць (гл.). Прасл. kortъ непасрэдна суадносіцца з прасл. čьrtǫ, čersti ’праводзіць баразну’, літ. kir̃sti, kertù ’рубіць’, лат. cirst ’тс’, ст.-інд. kártati ’рэжа’ (Трубачоў, Эт. сл., 11, 102; 4, 75–76). Такім чынам, kortъ меў значэнне ’адрэзаны кавалак, канец’. Гэта не значыць, што тут мы маем справу з праславянскай інавацыяй (čersti > kortъ > kortъkъ ’кароткі’). Сапраўды, у балт. мовах не існуе надзейнай паралелі да kortъkъ. Літ. kartùs ’горкі’, якое з’яўляецца фармальна тоесным прасл. kortъ, мае іншую семантыку (параўн. Хэмп, RS XXX, 1, 43). Але насуперак Трубачову, Эт. сл., 11, 103, нельга адмаўляцца ад параўнання прасл. kortъkъ і лац. curtus ’кароткі’. Семантычная тоеснасць, якой не хапае фармальна тоеснаму літ. kartùs, тут відавочная, а фармальныя разыходжанні мінімальныя (лац. curtus павінна адпавядаць не прасл. kortъ, а kъrtъ). Улічваючы тое, што паняцце ’кароткі’ ў балт. мовах перадаецца лексемай іншага паходжання (літ. trum̃pas ’кароткі’, trùpùtis ’крошка’, trupė́ti ’крышыцца’), магчымым з’яўляецца другаснай пранікненне італ. kartus (блізкага да лац. curtus) у прасл.
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
Clara pacta claros faciunt amicos
Ясныя ўмовы ствараюць добрых сяброў.
Ясные условия создают добрых друзей.
бел. Лік дружбе не шкодзіць. Дружба дружбай, а грашам рахунак.
рус. Честная плата, верная дружба. Дружба дружбой, а табачок врозь. Счёт чаще ‒ дружба слаще. Счёт дружбе не помеха. Чаще счёт ‒ дружба крепче. Счёт дружбы не портит.
фр. Les bons comptes font les bons amis (Хороший счёт делает/создаёт хороших друзей). Ami jusqu’à la bourse (Друг ‒ до кошелька).
англ. Short reckonings make long friends (Короткий счёт удлиняет дружбу).
нем. In Geschäftssachen hört die Freundschaft auf (В сделках дружба прекращается).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Audi multa, loquere pauca
Слухай многа, гавары мала.
Слушай много, говори мало.
бел. Больш слухай, менш гавары. Меней гавары ‒ болей ведаць будзеш. Слухаць ‒ добрай рады не шкодзіць.
рус. Меньше говори, да больше слушай. Держи уши пошире, а рот поуже. Умей сказать ‒ умей и смолчать. Слово ‒ серебро, молчание ‒ золото.
фр. Il faut une aiguille pour la bourse et deux pour la bouche (Нужна иголка для кошелька, а две ‒ для рта). Grande oreille, courte langue (Большое ухо, короткий язык).
англ. Be swift to hear, slow to speak (Будь скор на слух и нетороплив на речь).
нем. Rede wenig, höre viel! (Говори мало, слушай много!).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
бы́стрый
1. (стремительный) ху́ткі; шпа́ркі;
бы́строе тече́ние ху́ткае цячэ́нне;
бы́стрый бег ху́ткі (шпа́ркі) бег;
2. (резвый, живой) ху́ткі, жва́вы;
бы́страя ло́шадь ху́ткі (жва́вы) конь;
3. (быстро протекающий) шпа́ркі, ху́ткі;
бы́стрый рост промы́шленности шпа́ркі (ху́ткі) рост прамысло́васці;
4. (короткий, беглый) ху́ткі;
бы́стрый взгляд ху́ткі по́зірк.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Tacere est optimum et pro viribus sapere
Лепш за ўсё маўчаць і быць мудрым па меры сіл.
Лучше всего молчать и быть мудрым в меру сил.
бел. Прамоўчанае слова не псуець. Маўчок — пятачок, а два — грывеннік.
рус. Слово ‒ серебро, молчание ‒ золото. Говори меньше умнее будешь. Больше думай ‒ меньше говори. Много знай, да мало болтай.
фр. Il vaut mieux glisser du pied que de la langue (Лучше оступиться ногой, чем оговориться). Il est bon de parler et meilleur de se taire (Говорить ‒ хорошо, но лучше ‒ помолчать). Grande oreille courte langue (Большое ухо, короткий язык).
англ. Speech is silver, silence is gold (Речь ‒ серебро, молчание ‒ золото).
нем. Reden ist Silber, Schweigen ist Gold (Речь ‒ серебро, молчание ‒ золото).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Homo longus raro sapiens
Высокі чалавек рэдка бывае мудрым.
Высокий человек редко бывает мудрым.
бел. Вырас да неба, а дурань як трэба. Вялікая фігура, ды дура. Вялікая галава, ды пустая.
рус. Вырости вырос, а ума не вынес. Велик пень, да дурень. С осину вырос, а ума не вынес. Ростом с Ивана, а умом с болвана. Велика Федора, да дура, Иван мал, да удал. Велик дуб, да дуплист, а мал дуб, да здоров.
фр. Grosse tête, peu de sens (Большая голова, мало смысла). Longs cheveux, courte cervelle (Длинные волосы, ум короткий).
англ. The greatest calf is not the best meat (Самый большой телёнок ‒ не самое лучшее мясо).
нем. Groß ist der Baumstumpf, doch schlecht (Велик ствол дерева, но плох).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Ex lingua stulta veniunt incommoda multa
Ад неразумнага языка прыходзіць шмат бедаў.
От глупого языка приходит много бед.
бел. Млын меле ‒ мука будзе, язык меле ‒ бяда будзе. Языча, язычаі Ці ліха цябе мыча: ува мне сядзіш, а мне дабра не зычыш? Язык мой ‒ вораг мой.
рус. Язык мой ‒ враг мой: прежде ума рыщет, беды ищет. Язык враг: прежде ума глаголет. Мудра голова ‒ короткий язык.
фр. La langue est la meilleure et la pire des choses (Язык ‒ самое лучшее и самое худшее из всего). Bonnes sont les dents qui retiennent la langue (Хороши зубы, которые сдерживают/удерживают язык).
англ. A fool’s tongue runs before his wit (Язык дурака бежит впереди его разума).
нем. Laß die Zunge nicht schneller als die Gedanken sein (Пусть язык не опережает мысль).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)