aureate

[ˈɔrieɪt]

adj.

залаты́; залачо́ны; залаці́сты

Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс) 

папо́ркаць, ‑аю, ‑аеш, ‑ае; зак.

Разм. Поркаць некаторы час. Адтапырыўшы тоўстую губу, Лапцін папоркаў відэльцам залачоны зуб і чокнуўся з Рубіным. Савіцкі.

Тлумачальны слоўнік беларускай мовы (1977-84, правапіс да 2008 г.)

gilt [gɪlt] adj. залачо́ны, пазало́чаны;

paintings in gilt frames карці́ны ў пазало́чаных ра́мах

Англійска-беларускі слоўнік (Т. Суша, 2013, актуальны правапіс)

gilded

[ˈgɪldɪd]

adj.

1) залачо́ны, пазало́чаны

2) залаты́ (бага́ты)

the gilded youth — залата́я мо́ладзь

Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс) 

Discentem comitantur opes, comitantur honores

Таго, хто вучыцца, суправаджаюць багацце і пашана.

Того, кто учится, сопровождают богатство и почёт.

бел. Лепей вучоны, ж залачоны. Не кручан ‒ не рамень, не вучан ‒ не чалавек. Навука даражэй за золата.

рус. Верёвка крепка повивкой, а человек знанием. Знание ‒ сила. Счастье тот добывает, кто ума ученьем набирает. Наука верней золотой поруки. Кто грамоте горазд, тому не пропасть. Не учась грамоте, в попы не ставят. Красна птица перьем, а человек ученьем. Ученье в счастье украшает, а при несчастье утешает. Чем больше науки, тем ловчее руки.

фр. Mémoire et usage rendent l’homme plus sage (Знание и опыт умудряют человека).

англ. Knowledge makes one laugh, but wealth makes one dance (Ст знаний мы смеёмся, от богатства пляшем). Knowledge is power (Знание ‒ сила).

нем. Wer das ABC recht kann, hat die schwerste Arbeit getan (Кто знает хорошо азбуку, сделал труднейшую работу).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)