Qui totum vult, totum perit
Хто ўсяго жадае, усё губляе.
Кто всего желает, всё теряет.
бел. Хто многа жадае, нічога не мае. Пагонішся за вялікім ‒ і малое згубіш. Лішняе пажадаеш ‒ апошняе пацяраеш.
рус. Много нагребёшь ‒ домой не принесёшь. Много хватать ‒ своё потерять. Погнался за ломтём, да без крохи остался. Съел волк кобылу, да дровнями подавился. Лишнего пожелаешь ‒ своё потеряешь.
фр. Qui désire tout perd tout (Кто всего желает, всё теряет).
англ. All covet, all lose (Всё желать ‒ всё потерять).
нем. Zu voll schläft faul (Слишком полный плохо спит).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Quod satis est, cui contingit, nil amplius optet
У кожнага ёсць дастаткова, не трэба шукаць/жадаць большага.
У каждого есть достаточно, не надо искать/желать большего.
бел. Хто мала жадае, той многа мае. Курка/певень па зярнятку збірае і сыта/сыт бывае.
рус. От добра добра не ищут.
фр. Quand on est bien il faut s’y tenir (Когда хорошо, надо за это держаться).
англ. Let the man who has enough for his wants, desire nothing more (Пусть тот, у кого есть необходимое, больше ничего не желает).
нем. Sei zufrieden mit dem Gut, das du hast (Будь доволен добром, которое у тебя есть).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Duos qui lepores sequitur, neutrum capit
Хто за двума зайцамі пагоніцца, ніводнага не зловіць.
Кто за двумя зайцами погонится, ни одного не поймает.
бел. Дзвюх сарок разам за хвост не ўтрымаеш. На двух вяселлях адразу не станцуеш. На дзвюх калясках адзін не паедзеш.
рус. Двух зайцев гонять ‒ ни одного не поймать. Много желать добра не видать. На двух свадьбах сразу не танцуют. Сидеть между двух стульев.
фр. On ne court pas deux lièvres à la fois (Не бегут за двумя зайцами одновременно).
англ. If you run after two hares you will catch neither (За двумя зайцами погонишься ‒ ни одного не поймаешь).
нем. Wer zwei Hasen zugleich jagt, fängt keinen (Кто одновременно гонится за двумя зайцами, не поймает ни одного). Man soll nicht zwei Hasen auf einmal jagen (Нельзя гнаться сразу за двумя зайцами).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Жада́ць ’хацець нешта зрабіць, зычыць’ (ТСБМ). Рус. дыял. жада́ть ’тс’, укр. жада́ти ’жадаць, дамагацца’, польск. żądać ’тс’, в.-луж. žadać ’дамагацца, хацець’, н.-луж. žedaś ’жадаць’, чэш. žádati, славац. žiadať ’дамагацца, жадаць’, балг. жадувам ’хацець’, макед. жеднее ’тс’, серб.-харв. же́ђати, жѐднети ’моцна хацець’, славен. žéjati ’хацець’. Ст.-слав. жѧдати ’мець смагу; моцна хацець’, ст.-рус. жадати ’тс’. Гэта значэнне замацавалася ў рус. мове за другаснай формай гэтага ж дзеяслова — стараславянізмам жаждаць. У бел. і ўкр. для перадачы такога значэння замацаваўся дзеяслоў прагнуць, прагнути. Гэта адзначыў ужо Бярында (36), перакладаючы жадаю ’прагну’. За дзеясловам жада́ць, жадати асталося значэнне ’моцна хацець’, суадноснае са значэннем рус. желать, якое не мае бел. і ўкр. паралелей, што ўказвае на магчымасць пэўнай семантычнай кантамінацыі. Пры станаўленні значэнняў слова жада́ць на бел. (і ўкр.) мову мела, відаць, уздзеянне польск. żądać, што адлюстравалася ва ўкр. жадати ’моцна хацець, вымагаць’ (як і ў польск.). Апошняе адценне не замацавана ў бел., дзе развілося спецыфічнае адценне значэння ’зычыць, выказваць добрыя пажаданні’. Прасл. *žęd‑ (з насавым інфіксам цяп. ч.) параўноўваецца з літ. gedáuti ’жадаць чагосьці, імкнуцца да чагосьці’, gedė́ti ’імкнуцца, тужыць’, а таксама шэрагам форм і.-е. моў з іншымі ступенямі чаргавання галосных. І.‑е. корань, відаць, *gu̯hedh‑ ’прасіць, хацець’. Фасмер, 2, 33; Скок, 3, 675; Махэк₂, 721; Брукнер, 663; Покарны, 1, 448. Траўтман (82), Фрэнкель (144) суадносяць літ. словы са слав. *žьdati ’чакаць’, якое ў Покарнага (1, 426–427) трапляе ў іншы корань *gheidh‑ з тым жа значэннем ’жадаць’.
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
хаце́ць несов. хоте́ть; жела́ть;
◊ як хо́чаце (хо́чаш) — как хоти́те (хо́чешь); как вам (тебе́) уго́дно;
хо́чаш не хо́чаш — хо́чешь не хо́чешь; во́лей-нево́лей;
еш — не хачу́ — ешь — не хочу́;
не х. ве́даць — не хоте́ть знать;
чаго́ ле́вая нага́ хо́ча — чего́ ле́вая нога́ хо́чет;
ко́лькі хо́чаш; ко́лькі душа́ хо́ча — ско́лько душе́ уго́дно;
чаго́ б хаце́ў слеп, каб ба́чыў свет — погов. е́сли бы да кабы́
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
изво́лить несов.
1. (желать, хотеть) уст. хаце́ць, жада́ць;
что изво́лишь, всё сде́лаю што хо́чаш, усё зраблю́;
2. (с неопр. наклонением другого глагола для выражения почтительности, неудовольствия и т. п.) мець ла́ску; (соблаговолить) зрабі́ць ла́ску;
я сде́лал так, как изво́лили приказа́ть уст. я зрабі́ў так, як вы ме́лі ла́ску загада́ць;
он да́же не изво́лил встать ён на́ват не зрабі́ў ла́ску ўста́ць; иногда перевод опускается, а неопр. наклонение другого глагола переводится соответствующими личными формами; при повелительном наклонении в таких случаях добавляется одна из следующих формул: калі́ ла́ска, бу́дзь(це) ласка́вы, зрабі́(це) ла́ску;
где э́то ты изво́лил пропада́ть? дзе гэ́та ты прапада́ў?;
позва́л, а сам ушёл, тепе́рь изво́ль его́ дожида́ться паклі́каў, а сам пайшо́ў, цяпе́р чака́й яго́, зрабі́ ла́ску;
изво́ль(те) а) (при выражении согласия) калі́ ла́ска;
изво́льте, ещё остану́сь на часо́к калі́ ла́ска, яшчэ́ застану́ся на гадзі́нку; б) (при выражении приказания) зрабі́це ла́ску, бу́дзь(це) ласка́вы;
изво́льте вы́йти зрабі́це ла́ску (бу́дзьце ласка́вы) вы́йсці;
◊
чего́ изво́лите? што загада́еце? чаго́ ва́шай ла́сцы?
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)