Patiens et fortis se ipsum felicem facit

Цярплівы і мужны сам сябе робіць шчаслівым.

Терпеливый и мужественный сам себя делает счастливым.

бел. Хто цярплівы, той шчаслівы.

рус. Терпи, казак, атаманом будешь. Терпи горе неделю, а царствуй год. Всё приходит вовремя к тому, кто умеет ждать.

фр. Tout vient à temps à qui sait attendre (Всё приходит вовремя к тому, кто умеет ждать).

англ. A patient man wins the day (Терпеливый выигрывает).

нем. Wer aushält, bleibt Sieger (Кто выдерживает, становится победителем).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

здо́ўжыцца сов. показа́ться сли́шком до́лгим; наску́чить;

гэ́та пае́здка мне ве́льмі ~жыласяэ́та пое́здка показа́лась мне сли́шком до́лгой;

мне ~жылася чака́ць — мне наску́чило ждать

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

пого́да ж. надво́р’е, -р’я ср., мн. нет;

плоха́я пого́да дрэ́ннае надво́р’е;

хоро́шая пого́да паго́да, до́брае надво́р’е;

в хоро́шую пого́ду у паго́ду, до́брым надво́р’ем;

ждать у мо́ря пого́ды сядзе́ць ды на не́ба глядзе́ць.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Mulgere hircum

Даіць казла.

Доить козла.

бел. 3 быка не надоіш малака. Курэй даіць.

рус. Ждать от козла молока. Как с бычком ни возиться, а молочка от него не добиться. Сколько с быком ни биться, а молока от него не добиться. Кур доить.

фр. Rien à tirer de lui (Ничего не вытянуть из него). Traire les boucs (Доить козлов).

англ. To milk a bull (Доить быка).

нем. Der Ziegenbock gibt weder Milch noch Wolle (Козёл не даст ни молока, ни шерсти).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

до́ўбня ж.

1. уст. (молот) балда́;

2. (орудие для убоя скота) бойни́ца;

3. разг., бран. (глупый человек) балда́ м. и ж., обалду́й м., чурба́н м.;

чака́ць як вол до́ўбніпогов. ждать как вол о́буха́

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

поря́дочноI нареч. (много) даво́лі (-такі) шмат (мно́га); нішто́ сабе́; (значительно) зна́чна; (хорошо) даво́лі (-такі) до́бра; ла́дна; (достаточно) даво́лі, до́сыць;

ждать пришло́сь поря́дочно чака́ць давяло́ся даво́лі (-такі) до́ўга;

я поря́дочно уста́л я до́бра-такі стамі́ўся.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Cena comesa venire

Прыходзіць пасля абеду.

Приходить после обеда.

Хто позна ходзіць, сам сабе шкодзіць. Прыйсці ў свіныя галасы. Прыйсці на шапачны разбор.

Рус. Приходить к шапочному разбору. Едет Емеля ‒ ждать его неделю.

фр. Qui ne vient à l’heure dîne par coeur (Кто вовремя не приходит, остаётся без обеда).

англ. He who sleeps catches no fish (Кто спит, не поймает рыбы). Last come, last served (Последний пришёл, последним обслужили).

нем. Auf den letzten Drücker kommen (Прийти в последний момент). Kommen, wenn alle Messen gesungen sind (Прийти, когда спеты все мессы).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Patiendo multa veniunt, quae nequeas pati

Хоць ты і шмат можаш трываць, канец цярпенню наступіць.

Хоть ты и много умеешь терпеть, конец терпению наступит.

бел. Чакалі, чакалі ды ўсе жданкі паелі.

рус. Терпя и камень треснет. Когда-то и терпение лопнет. Всему есть предел. Ждать-то ждали, да жданки и съели.

фр. Tout doit avoir ses limites (Всё должно иметь свои пределы). Il у a limite a tout (Всему есть предел).

англ. It’s the last straw breaks the camel’s back (Последняя соломинка ломает спину верблюда).

нем. Mit seinem Latein am Ende sein (Исчерпать все средства). Die Geduld reißt (Терпение лопается).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

пісьмо́ ср., в разн. знач. письмо́;

чака́ць ~ма́ждать письма́;

рама́н у ~мах — рома́н в пи́сьмах;

гаранты́йнае п. — гаранти́йное письмо́;

гісто́рыя ~ма́ — исто́рия письма́;

вучы́цца ~му́ — учи́ться письму́;

ара́бскае п. — ара́бское письмо́;

адкры́тае п. — откры́тое письмо́;

даплатно́е п. — доплатно́е письмо́;

заказно́е п. — заказно́е письмо́;

вузлаво́е п. — узлово́е письмо́;

іераты́чнае п. — иерати́ческое письмо́;

со́шнае п. — со́шное письмо́

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

мо́ре прям., перен. мо́ра, -ра ср., мн. мо́ры, -раў;

вы́йти в мо́ре вы́йсці ў мо́ра;

мо́ре кро́ви мо́ра крыві́;

ждать у мо́ря пого́ды чака́ць каля́ мо́ра паго́ды;

жите́йское мо́ре книжн., уст. жыццёвае мо́ра;

за мо́рем, за моря́ми уст. за мо́рам, за мо́рамі;

мо́ре по колено́ мо́ра па кале́на;

на дне мо́ря найти́ (сыска́ть), со дна мо́ря доста́ть на дне мо́ра знайсці́ (адшука́ць), са дна мо́ра даста́ць.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)