ро́зовый
1. (относящийся к ро́зе) ру́жавы;
2. (о цвете) ружо́вы;
◊
ви́деть всё в ро́зовом цве́те (све́те) ба́чыць усё ў ружо́вым святле́.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
вида́тьI несов. (видеть) разг. ба́чыць;
он вида́л мно́гое ён ба́чыў мно́гае (шмат чаго́);
◊
глаза́ б не вида́ли во́чы б не ба́чылі.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
де́рево в разн. знач. дрэ́ва, -ва ср.;
◊
за дере́вьями не ви́деть ле́са погов. за дрэ́вамі не ба́чыць ле́су;
родосло́вное де́рево радасло́ўнае дрэ́ва.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
ба́чнасць ж.
1. (возможность видеть) ви́димость;
2. (возможность быть видным) зри́мость (ви́димость);
3. филос. ка́жимость; ви́димость;
◊ гэ́та то́лькі б. — э́то то́лько ви́димость
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
сніць (каго, што) несов. ви́деть сон (сны); ви́деть во сне; сни́ться (кому кто, что);
яна сні́ла цудо́ўны сон — она́ ви́дела чуде́сный сон;
ён сніў дом і сваі́х ро́дных — он ви́дел во сне дом и свои́х родны́х, ему́ сни́лся дом и родны́е;
◊ спіць і с. — спит и ви́дит (во сне)
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
знахо́дзіць несов.
1. (производя поиски, обнаруживать) находи́ть, оты́скивать, обнару́живать;
2. изы́скивать;
3. (подбирать) находи́ть, поды́скивать;
4. (видеть, замечать) находи́ть, обнару́живатъ;
5. (приходить к заключению) находи́ть, ви́деть, признава́ть;
6. (о чувстве удовлетворения) находи́ть;
1-6 см. знайсці́;
◊ не з. (сабе́) ме́сца — не находи́ть (себе́) ме́ста;
не з. слоў — не находи́ть слов
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Papulas observatis alienas obsiti plurimis ulceribus
Вы[самі], пакрытыя мноствам язваў, выглядаеце чужыя пухіры.
Вы [сами], покрытые множеством язв, высматриваете чужие волдыри.
бел. Чужое бачыць пад лесам, а свайго не бачыць пад носам. У чужым воку бачым пылінку, а ў сваім не заўважаем бервяна. Лазня ўсіх мые, а сама ў брудзе. У чужым воку і порах відна, а ў сваім калода не відна.
рус. В чужом глазу сучок видит, а в своём бревна не замечает. Свои грехи за собой, а чужие перед собой. Сам пьёт, а людей за пьянство бьёт. В чужом глазу сучок велик. Бранила золовка невестку змеёй, а сама ядом брызжет.
фр. On voit la paille dans l’œil de son voisin mais non la poutre dans le sien (В глазу соседа видим соломинку, а не бревно в своём глазу). La bossu ne voit pas sa bosse mais il voit celle de son confrère (Горбатый видит не свой горб, а горб своего собрата).
англ. He who laughs at crooked men should walk very straight (Кто смеётся над кривым, должен ходить очень прямо).
нем. Den Balken im eigenen Auge nicht sehen, aber den Splitter im fremden (Не видеть бревно в своём глазу, но видеть осколок в чужом).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Зо́рыць ’глядзець’, за́рыцца ’квапіцца, заглядацца на чужое’ (маг. віц., Шат.; Мат. Маг.; З нар. сл.; Шатал.; Нар. сл.). Рус. за́риться ’заглядацца’, пск., маск., сіб. зар́ить ’глядзець, шукаць вачыма’, дыял. зо́рить ’глядзець, сачыць, наглядаць’, укр. зори́ти ’глядзець, сачыць вачыма’, зари́ти ся ’заглядацца’ (Жэлях.). Славен. zóriti ’глядзець, сачыць вачыма’. Таго ж кораня, што зрок, зрэнкі, але з іншай ступенню чаргавання галоснага (zьr‑/zor‑; параўн. узор, надзор). Прасл. корань zьr/zor‑ узыходзіць да і.-е. *gʼher‑ ’прамянець, блішчаць’: літ. žerė́ti ’блішчаць’; параўн. зара. Фасмер, 2, 104; Траўтман, 366; Покарны, 1, 441–442; Варбат, Этимология, 1980, 32. Семантычны пераход ’глядзець’ — ’квапіцца, заглядацца на чужое’ прадстаўлен у зайздросціць, рус. видеть — завидовать і інш. Супрун, Полесье и этногенез славян, 1983, 61.
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
навы́лет и навылёт нареч. наскво́зь; (прострелить — ещё) навы́лет;
свіце́цца н. — свети́ться наскво́зь;
снара́д прабі́ў сцяну́ н. — снаря́д проби́л сте́ну наскво́зь (навы́лет);
◊ ба́чыць н. — ви́деть наскво́зь
навылёт нареч., см. навы́лет
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Homo semper in ore aliud fert, aliud cogitat
Чалавек заўсёды адно гаворыць, а другое думае.
Человек всегда одно говорит, а другое думает.
бел. Гаворыць па-беламу, а ломіць па-чорнаму. Вуснамі мёд разлівае, а за пазухай камень трымае. На язычку мядок, а на сэрцы лядок.
рус. Говорит одно, а думает другое. На языке одно, а на уме другое. На языке мёд, а в сердце лёд. Мягко стелет, а жёстко спать.
фр. Bouche de miel, cœur de fiel (Во рту мёд, a в сердце ‒ жёлчь).
англ. Many kiss the hand they wish cut off (Многие целуют руку, которую хотели бы видеть отрезанной).
нем. Honig auf der Zunge, Galle im Herzen (Мёд на языке, жёлчь в сердце).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)