иму́щий маёмны; (богатый) бага́ты; (зажиточный) замо́жны;
иму́щие кла́ссы маёмныя кла́сы;
власть иму́щие уст. ты́я, хто ма́е ўла́ду, які́я ма́юць ула́ду.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Pauper mutatur, si dives efficiatur
Бедны змяняецца, калі робіцца багатым.
Бедный изменяется, если становится богатым.
бел. Тады дурны гардзее, як забагацее. Як пабагацелі, то й папыхацелі. Як забагацеў, дык і завяліся мухі ў носе.
рус. Мужик богатый ‒ что бык рогатый. Посади деревенскую овцу в почёт ‒ будет не хуже городской козы. Не дай Бог свинье роги, а мужику панство. Мужик богатый ‒ что бык рогатый: в тесные ворота и не влезет. Кто в чин вошёл ли сой, тот в чине будет волком.
фр. Il n’est orgueil que du pauvre enrichi (Никто так не чванится, как разбогатевший бедный).
англ. Money is a good servant but a bad master (Деньги ‒ хороший слуга, но плохой господин).
нем. Ein reicher Bauer ‒ ein gehörnter Ochse (Богатый крестьянин ‒ бык с рогами).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Bona valetudo melior est quam maximae divitiae
Добрае здароўе лепш за самае вялікае багацце.
Хорошее здоровье лучше самого большого богатства.
бел. Здароўе мілейшае за грошы. Здаровы багатаму варты.
рус. Здоровье дороже богатства. Здоровье за деньги не купишь.
фр. Santé passe richesse (Здоровье превосходит богатство).
англ. Health is better than wealth (Здоровье лучше богатства).
нем. Gesunder Mann, reicher Mann (Здоровый человек ‒ богатый человек).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Divitiae bonum non est
Багацце ‒ не шчасце.
Богатство ‒ не благо.
бел. Багацце ‒ не дабро. Багатаму не спіцца паначы. Не заўсёды там шчасце, дзе дастатак і багацце.
рус. Богатому не спится, богатый вора боится. Богатому сладко естся, да плохо спится. Богатство с деньгами, голь с весельем.
фр. Sac plein dresse l’oreille (Полная сумка заставляет навострить уши). Peu de bien peu de soucis (Мало богатства ‒ мало забот).
англ. Much coin much care (Много монет ‒ много заботы).
нем. Den Reichen flieht der Schlaf (От богатых улетает сон).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Inopi nullus amicus
У беднага няма сябра.
У бедного нет друга.
бел. Як я быў багаты ‒ звалі ў кумы і сваты, а як стаў бедны ‒ кожны морду верне. Калі батат, то мой брат, калі худы, адыдзі туды. Хто батат ‒ усім брат, хто ж нічога не мае, таго ніхто не знае.
рус. Царь да нищий без товарищей. Бедному зятю и тесть не рад. Нищему нет друга. Богатого и в чуже знают, убогий и в своих невидим. Без денег Панфил никому не мил. Худ Роман, коли пуст карман.
фр. Pauvreté n’a pas de parenté (Бедность не знает/не имеет родства).
англ. He that has a full purse never wanted a friend (У кого полный кошелёк ‒ никогда не нуждается в друзьях).
нем. Ein reicher Bauer kennt seine Verwandten nicht (Богатый крестьянин не знает своих родственников). Ja, reich Timoshka, er hat einen Hund und eine Katze (Да, богат Тимошка: у него собака и кошка).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
кула́к I, -ка м., в разн. знач. кула́к;
сці́снуць ~кі́ — сжать кулаки́;
~кі́ шасцярні́ — кулаки́ шестерни́;
сабра́ць полк у к. — собра́ть полк в кула́к;
◊ бранірава́ны к. — брониро́ванный кула́к;
трыма́ць у ~ку — держа́ть в кулаке́;
свіста́ць у к. — свисте́ть (свиста́ть) в кула́к
кула́к II, -ка́ м., уст. (богатый крестьянин-эксплуататор) кула́к
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
запа́с, -су м., в разн. знач. запа́с; (полупродуктов, заготовок — ещё) заде́л;
з. папе́ры — запа́с бума́ги;
~сы на́фты — запа́сы не́фти;
усе́ ~сы вы́йшлі — все запа́сы вы́шли;
няма́ ~су — нет запа́са (заде́ла);
у яго́ бага́ты з. ве́даў — у него́ бога́тый запа́с зна́ний;
вы́пусціць з. з рукава́ — вы́пустить запа́с из рукава́;
○ залаты́ з. — золото́й запа́с;
◊ на з.; у з. — про запа́с;
з. бяды́ не чы́ніць — посл. запа́с карма́на не дерёт
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
определя́ть несов.
1. (устанавливать) вызнача́ць, устана́ўліваць;
определя́ть боле́знь вызнача́ць (устана́ўліваць) хваро́бу;
определя́ть расстоя́ние вызнача́ць (устана́ўліваць) адле́гласць;
2. (очерчивать границы, пределы) акрэ́сліваць;
3. (раскрывать содержание понятия) выяўля́ць, вызнача́ць; (давать определение) дава́ць азначэ́нне;
4. (назначать) вызнача́ць, прызнача́ць;
5. (обусловливать) вызнача́ць, абумо́ўліваць;
бытие́ определя́ет созна́ние быццё вызнача́е свядо́масць;
хоро́шая обрабо́тка по́чвы определя́ет бога́тый урожа́й до́брая апрацо́ўка гле́бы вызнача́е (абумо́ўлівае) бага́ты ўраджа́й;
6. (выносить решение) юр. пастанаўля́ць; прысуджа́ць; (меру наказания) вызнача́ць;
суд определя́ет сле́дующее суд пастанаўля́е насту́пнае;
7. (назначать на должность) уст., прост. прызнача́ць; (устраивать) ула́джваць;
8. (в школу и т. п.) аддава́ць;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)