плод м.
1. бот., биол. плод, род. пло́да м.;
2. перен. плён, род. плёну м., мн. нет; (результат) вы́нік, -ку м.; (достижение) здабы́так, -тку м.;
приноси́ть плоды́ дава́ць плён;
плоды́ долголе́тнего труда́ плён (вы́нікі) шматгадо́вай пра́цы;
плод недоразуме́ния вы́нік непаразуме́ння;
◊
запре́тный плод сла́док посл. забаро́нены плод сало́дкі;
вкуша́ть плоды́ спажыва́ць плён;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
нерв
1. анат. нерв, род. не́рва м.;
дви́гательный нерв ру́хальны нерв;
зри́тельный нерв зро́кавы нерв;
тройни́чный нерв трайча́сты нерв;
воспале́ние не́рвов запале́нне не́рваў;
2. перен., чаще мн. не́рвы, -ваў ед. нет;
де́йствовать на нервы дзе́йнічаць на не́рвы;
желе́зные нервы жале́зныя не́рвы;
игра́ть на нервах ігра́ць на не́рвах;
трепа́ть нервы трапа́ць не́рвы;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
сообще́ние ср.
1. (действие) паведамле́нне, -ння ср.; перада́ча, -чы ж.; неоконч. перадава́нне, -ння ср.; нада́нне, -ння ср.; неоконч. надава́нне, -ння ср.; см. сообща́ть;
2. (известие) паведамле́нне, -ння ср.;
прослу́шать после́днее сообще́ние праслу́хаць апо́шняе паведамле́нне;
3. (связь) су́вязь, -зі ж., зно́сіны, -сін ед. нет;
телефо́нное сообще́ние тэлефо́нная су́вязь;
пути́ сообще́ния шляхі́ зно́сін;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
ху́же сравн. ст.
1. нареч. горш, го́рай;
ему́ ста́ло ху́же яму́ ста́ла горш (го́рай);
ху́же всего́ то, что… горш (го́рай) за ўсё то́е, што…;
как нельзя́ ху́же як найго́рш (як найго́рай);
2. прил. го́ршы [за каго, за што, як (чым) хто, як (чым) што];
нет ничего́ ху́же, чем… няма́ нічо́га го́ршага, як…;
он не ху́же други́х ён не го́ршы за і́ншых.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
пра́вда в разн. знач. пра́ўда, -ды ж., мн. нет;
◊
ве́рой и пра́вдой (служи́ть) ве́рай і пра́ўдай (служы́ць);
все́ми пра́вдами и непра́вдами усі́мі пра́ўдамі і няпра́ўдамі;
смотре́ть пра́вде в глаза́ глядзе́ць пра́ўдзе ў во́чы;
по пра́вде говоря́ (сказа́ть) па пра́ўдзе ка́жучы (сказа́ць);
пра́вда-ма́тка пра́ўда-ма́тка;
пра́вду-ма́тку ре́зать пра́ўду-ма́тку рэ́заць;
что пра́вда, то пра́вда што пра́ўда, то пра́ўда;
пра́вду иска́ть пра́ўды шука́ць;
чи́стая пра́вда чы́стая пра́ўда;
ва́ша пра́вда ва́ша пра́ўда;
доби́ться пра́вды дайсці́ (дабі́цца) пра́ўды;
в нога́х пра́вды нет погов. у нага́х пра́ўды няма́; но́гі для даро́гі;
пра́вда глаза́ ко́лет посл. пра́ўда во́чы ко́ле;
что пра́вда, то не грех посл. што пра́ўда, то не грэх;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
Bona fama est alterum patrimonium
Добрая слава ‒ другая спадчына.
Добрая слава ‒ второе наследство.
бел. Добрая слава даражэй багацця.
рус. Добрая слава дороже богатства. Хоть мошна пуста, да душа чиста. Не надо барыша, была бы слава хороша. Добрая слава лучше золота. Добрая слава далеко ходит. Добрая слава вернее денег. Добрая слава лучше мягкого пирога. Лучше бедность да честность, чем прибыль да стыд.
фр. Une once de bonne réputation vaut mieux que mille livres d’or (Капля доброй славы лучше, чем тысяча золотых ливров). Bonne renommé vaut mieux que ceinture dorée (Добрая слава лучше, чем позолоченный пояс).
англ. No legacy so rich as honesty (Нет богаче наследства, чем честность). A good name is better that riches (Доброе имя лучше богатства).
нем. Ein guter Name ist besser als Silber und Gold (Хорошее имя лучше, чем золото и серебро). In der Tasche keinen Groschen, aber sonst ein Ehrenmann (В кармане ни гроша, но человек честный). Besser arm in Ehren als reich in Schanden (Лучше бедным в чести, чем богатым в позоре). Ehre geht vor Reichtum (Честь идёт впереди богатства).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Anima esuriens etiam amarum pro dulci sumit
Галодны нават горкае прымае за салодкае.
Голодный даже горькое принимает за сладкое.
бел. Галоднаму ўсё смакуе. Галодны і гнілой бульбіне рад. Сагнешся ў сук, з’ясі і саломы пук. Галоднаму Фядоту і шчаўе ў ахвоту. Галодныя зубы асцюкоў не чуюць. На галодны зуб усё смачна.
рус. Голод проймёт, станешь есть что Бог даёт. Голодному и вода, что с яйца, вкусна. Голодному Федоту и пустые щи/репа в охоту. Ну́жа пьёт и из поганой лужи. Голодному Федоту и редька с квасом за мёд. Голодный рот всё мнёт. Филат и каше рад. Голод ‒ не тётка, научит калачи есть. Голодный волк и завёртки рвёт.
фр. A la faim tout est pain (Когда голоден ‒ всё хлеб). Tout pain est sain à qui a faim (Кто голоден, для того любой хлеб ‒ святой). A bonne faim il n’y a pas de mauvais pain (Когда очень голоден, нет плохого хлеба).
англ. Hunger is the best sauce (Голод ‒ лучший соус).
нем. Hunger macht rohe Bohnen süß (Голод делает сладкими и сырые бобы).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
мя́со
1. мя́са, -са ср., мн. нет;
бара́нье мя́со бара́ніна;
говя́жье мя́со я́лавічына;
ру́бленое мя́со се́чанае мя́са;
жа́реное мя́со сма́жанае мя́са;
ди́кое мя́со мед. дзі́кае мя́са;
2. (мякоть плодов) мя́каць, -ці ж.;
◊
пу́шечное мя́со гарма́тнае мя́са;
вы́рвать пу́говицу с мя́сом вы́рваць (вы́драць) гу́зік з мя́сам;
ни ры́ба ни мя́со ні ры́ба ні мя́са.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
вес м.
1. вага́, -гі́ ж., мн. нет;
уде́льный вес удзе́льная вага́;
десяти́чный вес дзесятко́вая вага́;
ме́ры ве́са ме́ры вагі́;
а́томный вес а́тамная вага́;
на вес на вагу́;
2. перен. вага́, -гі́ ж.; (авторитет) аўтарытэ́т, -ту м.;
3. / на весу́ на вісу́;
◊
на вес зо́лота на вагу́ зо́лата;
име́ть вес мець вагу́ (аўтарытэ́т).
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
проде́лка ж.
1. (действие) разг. праро́бліванне, -ння ср., прабіва́нне, -ння ср.; прасяка́нне, -ння ср.; см. проде́лыватьI;
2. (предосудительный поступок) махля́рства, -ва ср., хі́трыкі, -каў ед. нет, шту́ка, -кі ж., шту́чка, -кі ж.;
э́то его́ проде́лки гэ́та яго́ шту́чкі (махля́рства, хі́трыкі);
3. (шутливая выходка) вы́хадка, -кі ж., вы́брык, -ку м., шту́ка, -кі ж.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)