са́нкі, -нак ед. нет
1. (небольшие сани) са́нки;
2. (ручные санки) сала́зки; са́нки;
3. тех. сала́зки;
4. разг. (нижняя челюсть) сала́зки;
◊ Са́ўка, да не ў тых са́нках — погов. Федо́т, да не тот
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (актуальны правапіс)
плутовство́ ср.
1. (плутни) махля́рства, -ва ср.; круце́льства, -ва ср.; ашука́нства, -ва ср.; шахра́йства, -ва ср.;
2. (лукавство) хітру́нства, -ва ср., хі́трыкі, -каў ед. нет, хі́трасць, -ці ж.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
пого́ня прям., перен. паго́ня, -ні ж., мн. нет;
в пого́ню за ке́м-л. у паго́ню за кім-не́будзь;
в пого́не за че́м-л. у паго́ні за чым-не́будзь;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
радиосообще́ние ср.
1. (радиосвязь) радыёсу́вязь, -зі ж., радыёзно́сіны, -сін ед. нет;
радиосообще́ние ме́жду Москво́й и Ми́нском радыёсу́вязь памі́ж Маскво́й і Мі́нскам;
2. (известия по радио) паведамле́нні, -нняў мн.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
поклёвка рыб. / есть поклёвка ры́ба бярэ́цца, клюе́ (то́ркае);
нет поклёвки ры́ба не бярэ́цца, не клюе́ (не то́ркае);
хоро́шая, плоха́я поклёвка (ры́ба) до́бра, дрэ́нна бярэ́цца (клюе́); см. клёв, клева́ть;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
Honor est ingratus, si, unde vivas, non habes
Не патрэбны і гонар, калі не маеш на што жыць.
Не нужна и честь, если не имеешь на что жить.
бел. Што па той чэсці, калі няма чаго есці.
рус. И честь не в честь, коль нечего есть. Худая честь, коли нечего есть. Нелюба и честь, как нечего есть. Что и чины, коли нет ветчины. Что и чести, коли нечего ести. Что мне чины, коли во щах нет ветчины.
фр. Le cœur, haut la fortune basse (Чести много, богатства мало).
англ. He that has money in his purse cannot want a head on his shoulders (У кого полон кошелёк, тому и голова на плечах не нужна).
нем. Was hilft Titel ohne Mittel? (Что стоит титул без средств?) Was hat man von der Ehre allein? (Что имеешь лишь от чести?) Die Ehre allein ist nicht viel wert (Одна честь не много стоит).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Inopi nullus amicus
У беднага няма сябра.
У бедного нет друга.
бел. Як я быў багаты ‒ звалі ў кумы і сваты, а як стаў бедны ‒ кожны морду верне. Калі батат, то мой брат, калі худы, адыдзі туды. Хто батат ‒ усім брат, хто ж нічога не мае, таго ніхто не знае.
рус. Царь да нищий без товарищей. Бедному зятю и тесть не рад. Нищему нет друга. Богатого и в чуже знают, убогий и в своих невидим. Без денег Панфил никому не мил. Худ Роман, коли пуст карман.
фр. Pauvreté n’a pas de parenté (Бедность не знает/не имеет родства).
англ. He that has a full purse never wanted a friend (У кого полный кошелёк ‒ никогда не нуждается в друзьях).
нем. Ein reicher Bauer kennt seine Verwandten nicht (Богатый крестьянин не знает своих родственников). Ja, reich Timoshka, er hat einen Hund und eine Katze (Да, богат Тимошка: у него собака и кошка).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Sua cuique patria jucundissima est
Кожнаму свая радзіма самая лепшая.
Каждому своя родина самая лучшая.
бел. У родным краю, як у раю. Дарагая тая хатка, дзе радзіла мяне матка. Родная зямелька як зморанаму пасцелька. Лепш нічога няма свайго роднага вугла. Мілей свая хата, як чужая вёска.
рус. Своя земля и в горсти мила. Всякому мила своя сторона. Любит и нищий своё хламовище. Своя хижина лучше чужих палат. Мила та сторона, где пупок резан. Своя хат ка ‒ родная матка. Всякая птица своё гнездо любит. Роди мая сторона ‒ мать, чужая ‒ мачеха. Своя сторонушка и собаке мила.
фр. Il n’est rien tel que d’avoir un chez soi (Нет ничего лучше, чем свой дом).
англ. There is no place like home (Нет места лучше дома). Home is home though it be never so homely (Дом есть дом, пусть даже не самый уютный).
нем. Eigener Herd ist Goldes wert (Собственный очаг стоит золота).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Re labor est dulcis, quia non pluit usus hiulcis
Праца карысная, таму што дабро не льецца дажджом у рот.
Труд полезен, потому что добро не льётся в виде дождя в рот.
бел. Без працы няма чаго хлеба шукаці. Работа і корміць і поіць. Трэба нахіліцца, каб з ручая напіцца. Не капаўшы студні, не нап’ешся вады. Вось на свеце як бывае: хто працуе, той і мае. Без працы не есці пірагоў. Нікому з неба само не спадае. Дзе работа, там і густа, а ў лянівым доме пуста. Пячоныя галубы не ляцяць да губы.
рус. Жареные куры в рот не летят. Счастье в воздухе не вьётся, а руками достаётся. Масло само не родится. Без тру да ничего не даётся. В лес не съездим, так и на полатях замёрзнем. Без труда не вытащишь и рыбку из пруда. Не замочив рук, не умоешься. Жареные голубки не прилетят до губки. Бобы ‒ не грибы, не посеяв, не взойдут. Без труда нет плода.
фр. Des alouettes ne tombent pas toutes rôties dans la bouche (Жаворонки не падают в рот уже зажаренными).
англ. No cross no crown (Без креста нет короны). As you sow so must you reap (Как посеял ‒ так пожнёшь). He that would eat the fruit must climb the tree (Кто хочет съесть плод, должен залезть на дерево).
нем. Der Mühe gibt Gott Schaf und Kühe (Усердию/старанию Бог даёт овец и коров). Ohne Fleiß kein Preis (Без усердия нет награды).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
суд м.
1. род. суда́ суд;
Вярхо́ўны С. — Верхо́вный Суд;
с. ідзе́! — суд идёт!;
адда́ць пад с. — отда́ть под суд; преда́ть суду́;
быць пад судо́м — быть под судо́м;
2. род. су́ду (мнение, заключение) суд;
с. гісто́рыі — суд исто́рии;
◊ сваі́м судо́м — свое́й вла́стью;
паку́ль с. ды спра́ва — пока́ суд да де́ло;
чыні́ць с. і распра́ву — твори́ть суд и распра́ву;
на няма́ і су́ду няма́ — посл. на нет и суда́ нет
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (актуальны правапіс)