сці́рта ж.

1. скирд м., скирда́; (соломы — ещё) омёт м.;

2. (предметы, ровно положенные один на другой) стопа́;

с. кніг — стопа́ книг;

3. (сложенный в штабели товар) бунт м.;

~ты мяшко́ў са збо́жжам — бу́нты мешко́в с зерно́м

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

еди́ножды нареч., уст.

1. (один раз) раз, адзі́н раз;

еди́ножды в жи́зни (адзі́н) раз у жыцці́;

не еди́ножды не (адзі́н) раз;

2. (однажды, как-то раз) раз, аднаго́ ра́зу, не́як адно́йчы;

3. (в сочетании с числ.) адзі́н на…;

еди́ножды два адзі́н на два.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

ра́зом нареч., разг.

1. (одновременно, вместе) адначасо́ва, ра́зам;

ра́зом пошли́ в шко́лу ра́зам (адначасо́ва) пайшлі́ ў шко́лу;

2. один приём) зара́з;

проче́сть всё ра́зом прачыта́ць усё зара́з;

3. (сразу, мгновенно) адра́зу;

ра́зом поко́нчить с че́м-л. адра́зу ско́нчыць з чым-не́будзь.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

согна́ть сов.

1. в разн. знач. сагна́ць, мног. пазганя́ць;

согна́ть с ме́ста сагна́ць з ме́сца;

согна́ть скот в оди́н двор сагна́ць (пазганя́ць) жывёлу ў адзі́н двор;

согна́ть борода́вку сагна́ць баро́даўку;

2. (прогнать) разг. прагна́ць, мног. папраганя́ць;

согна́ть со слу́жбы прагна́ць са слу́жбы.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

дый союз, разг.

1. присоед. противит. да и;

2. соед. да и, и;

стаю́ адзі́н д. ду́маю — стою́ оди́н да и (и) ду́маю;

а я вазьму́ д. раскажу́ аб усі́м — а я возьму́ да и расскажу́ обо всём

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

бу́бен, -бна м.

1. муз. бу́бен;

2. перен., разг. (тот, кто постоянно бормочет) ворчу́н; бормоту́н;

го́лы як б. — соверше́нно го́лый (о местности);

як у б. біць — говори́ть в оди́н го́лос;

сла́вен б. за гара́мі — сла́вны бу́бны за гора́ми

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Discipulus est prioris posterior dies (Publilius)

[Кожны] наступны дзень ‒ вучань папярэдняга.

[Каждый] последующий день ‒ ученик предыдущего.

бел. Дзень дзень вучыць.

рус. На каждый день достаточно и своей работы.

фр. A chaque jour suffit sa tâche (Новый день приносит новые заботы).

англ. Older and wiser (Старее и мудрее).

нем. Ein Tag lehrt den anderen (Один день учит другой).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

адста́ць сов., в разн. знач. отста́ть; (отпасть, отделиться — ещё) отвали́ться;

адзі́н веласіпеды́ст ~та́ў на паўкіламе́траоди́н велосипеди́ст отста́л на полкиломе́тра;

ву́чань ~та́ў у вучо́бе — учени́к отста́л в учёбе;

гадзі́ннік ~тае́ — часы́ отстаю́т;

а́нь ад мяне́ — отста́нь от меня́;

падно́сак ~та́ў — подмётка отста́ла (отвали́лась)

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Ferrum ferro acuitur

Жалеза вастрыцца жалезам.

Железо острится железом.

бел. Клін клінам выбіваюць. Сіла сілу ломіць.

рус. Клин клином вышибают. Сила силу ломит. Сталь сталью острят.

фр. Cheville chasse l’autre (Клин вышибают клином).

англ. Iron sharpens iron (Железо точат железом).

нем. Ein Keil treibt anderen (Один клин гонит другой). Auf einen groben Klotz gehört ein grober Keil (К грубому чурбану относится грубый клин).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Plus potest negare asinus, quam probare philosophus

Дурань можа больш запярэчыць, чым разумны даказаць.

Глупый может больше возразить, чем умный доказать.

бел. Што дурны папсуе, тое і разумны не паправіць. Дурань вузел завяжа, разумны не развяжа. 3 дурнем спрачацца ‒ усё роўна што пляваць супраць ветру. Разумны ў спрэчцы заўсёды ўступіць дурню.

рус. Умный не всегда развяжет, что глупый завяжет. Один дурак в воду камень бросит, а умных десять не вытащат. Дурак узел завяжет ‒ умный не развяжет. Глупый завяжет, и умный не развяжет.

фр. Un fol émeut ce que quarante sages ne pourraient apaiser (Дурак взволнует так, что сорок мудрецов не смогут успокоить). Un fol fait enrager un sage (Дурак доведёт умного до бешенства).

англ. A fool may throw a stone into a well which a hundred wise men can’t pull out (Дурак бросит камень в колодец, так что сто умных не достанут).

нем. Ein Narr kann mehr fragen als sieben/zehn Weise antworten (Один дурак может больше спрашивать, чем семь/десять мудрых отвечать).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)