subjection [səbˈdʒekʃn] n.

1. пакарэ́нне, пад пара́д каванне;

the subjection of the rebels падаўле́нне паўста́ння

2. зале́жнасць;

hold/keep smb. in subjection трыма́ць каго́-н. у зале́жнасці

Англійска-беларускі слоўнік (Т. Суша, 2013, актуальны правапіс)