hit2 [hɪt] v. (hit)
1. біць;
hit smb. a heavy blow мо́цна каго́-н. уда́рыць
2. пацэ́льваць;
hit a target трапля́ць у цэль
3. закрана́ць за жыво́е;
He is hit in his pride. Яго самалюбства абражана.
♦
hit home зачапі́ць за жыво́е;
hit on/upon smth. знайсці́, натра́піць; напа́сці, наткну́цца на што-н.;
hit the headlines зрабі́ць сенса́цыю;
hit the ceiling/roof infml раз’ю́шыцца;
hit the hay/sack ісці́ спаць;
hit the nail on the head праві́льна ўгада́ць, здагада́цца;
hit the road/trail infml выпраўля́цца ў даро́гу;
hit smb. (straight/right) in the eye кі́дацца ў во́чы каму́-н.
hit back [ˌhɪtˈbæk] phr. v. адказа́ць на ўдар, даць зда́чы; адказа́ць на напа́дкі тым жа
hit off [ˌhɪtˈɒf] phr. v. :
♦
hit it off with smb. infml сябрава́ць з кім-н.
hit out [ˌhɪtˈaʊt] phr. v. (at) накі́двацца, напада́ць (на каго́-н.); бі́цца, лупі́ць без разбо́ру (каго́-н.)
hit up [ˌhɪtˈʌp] phr. v. : hit smb. up for smth. AmE, infml пазыча́ць; выпро́шваць у каго́-н. што-н.
Англійска-беларускі слоўнік (Т. Суша, 2013, актуальны правапіс)