blow3 [bləʊ] v. (blew, blown)
1. ве́яць, дзьмуць, дзьму́хаць;
It is blowing a gale. Будзе бура.
2. гнаць (ветрам), разве́йваць; здзіма́ць, здзьму́хваць;
My hat blew off. Мой капялюш здзьмула ветрам.
3. свіста́ць; гудзе́ць;
The referee blew his whistle. Суддзя свіснуў у свісток.
4. : blow one’s nose смарка́цца, вы́смаркацца
5. infml (on) тра́ціць, марнатра́віць (грошы)
6. выдзіма́ць;
blow bubbles пуска́ць бу́рбалкі;
blow glass выдзіма́ць шкляны́я вы́рабы
♦
blow a kiss пасла́ць паве́траны пацалу́нак;
blow hot and cold (about smth.) infml вага́цца, пастая́нна мяня́ць свае́ по́гляды;
blow smb.’s mind infml хвалява́ць, узбуджа́ць, шакі́раваць каго́-н.;
blow one’s own trumpet/horn infml выхваля́цца;
blow one’s top BrE, infml мо́цна раззлава́цца;
blow the whistle on smth. infml палажы́ць кане́ц чаму́-н.
blow about [ˌbləʊəˈbaʊt] phr. v. раскі́дваць, разве́йваць;
The wind was blowing about her hair. Вецер развейваў яе валасы.
blow away [ˌbləʊəˈweɪ] phr. v. infml
1. застрэ́ліць
2. ура́зіць; ашчаслі́віць
blow in [ˌbləʊˈɪn] phr. v. infml нечака́на з’яві́цца;
Look who’s just blown in! Глянь, каго прынесла!
blow out [ˌbləʊˈaʊt] phr. v. задзьму́ць, затушы́ць (лямпу, свечку)
♦
blow out one’s brains пусці́ць сабе́ ку́лю ў лоб
blow over [ˌbləʊˈəʊvə] phr. v. суніма́цца, міна́ць, прахо́дзіць;
The scandal will soon blow over. Скандал хутка пройдзе.
blow up [ˌbləʊˈʌp] phr. v.
1. узрыва́ць; узрыва́цца; разбура́ць; разбура́цца
2. надзьму́ць паве́трам (шыну)
3. раздува́ць, перабо́льшваць;
Newspapers blew up the affair. Газеты раздулі справу.
4. (at) раззлава́цца, узлава́цца; свары́цца