завоева́ть сов.

1. (подчинить при помощи военных действий) заваява́ць, мног. пазаваёўваць;

2. перен. (овладеть, приобрести) заваява́ць, здабы́ць;

завоева́ть себе́ положе́ние заваява́ць сабе́ стано́вішча;

завоева́ть сла́ву здабы́ць сла́ву.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)