зрение
ср. зрок, род. зроку муж.
обман зрения — падман (ілюзія) зроку
иметь слабое зрение — мець дрэнны зрок
потерять зрение — страціць зрок, аслепнуць
поле зрения — поле зроку
точка зрения — пункт погляду (гледжання)
под углом зрения — з пункта погляду
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 8-е выданне (правапіс да 2008 г.)