узаконение

ср.

1) (действие) узаконенне, -ння ср.

неоконч. узаконьванне, -ння ср.

2) (распоряжение, имеющее силу закона) уст. узаканенне, -ння ср.

сборник узаконений — зборнік узаканенняў

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 8-е выданне (правапіс да 2008 г.)