сбежать

совер.

1) збегчы

(о воде — ещё) сцячы

сбежать с горы — збегчы з гары

улыбка сбежала с его лица перен. — усмешка збегла з яго твару

3) (удрать) збегчы, уцячы

собака сбежала — сабака збег (уцёк)

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 8-е выданне (правапіс да 2008 г.)