прижечь
совер.
1) в разн. знач. прыпячы
прижечь палец утюгом — прыпячы палец прасам
прижечь рану йодом — прыпячы рану ёдам
2) прост. (дать чему-либо пригореть) прыпаліць, падпаліць
прижечь хлеб — прыпаліць (падпаліць) хлеб
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 8-е выданне (правапіс да 2008 г.)