повергать

несовер.

1) уст. (валить) звальваць, валіць

(бросать) кідаць

(класть) класці

(свергать) звяргаць, зрынаць

2) перен. (побеждать) перамагаць, адольваць

3) перен. (приводить в тяжёлое состояние) прыводзіць (у цяжкі стан)

(бросать) кідаць

(нагонять) наганяць (што)

(погружать) агортваць (чым)

эта мысль повергает её в отчаяние — гэта думка прыводзіць (кідае) яе ў роспач

повергать в скорбь — прыводзіць у смутак, засмучаць

повергать к стопам уст. — класці (кідаць) да ног

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 8-е выданне (правапіс да 2008 г.)