widzieć

widzi|eć

незак. бачыць;

było co ~eć — было на што паглядзець;

dobrze (źle) kogo ~eć — а) добра (кепска) прымаць каго;

б) добра (кепска) думаць пра каго;

widzieć źdźbło w oku bliźniego, a belki w swoim nie widzieć — бачыць саломіну ў воку іншага, а ў сваім бервяно не заўважае;

któż to ~ał! — дзе гэта бачана!

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)