ubocze
н. уст. абочына, месца з боку;
trzymać się na ~u — стаяць убаку;
przypatrywać się komu/czemu z ~a — прыглядацца збоку да каго/чаго
Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)