trapić

trapi|ć

незак. турбаваць, мучыць, непакоіць;

~ła go bezsenność — яго мучыла бяссоніца;

~ły ją wyrzuty sumienia — яе мучыла сумленне

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)