trafić

trafi|ć

незак.

1. трапіць;

~ć w dziesiątkę — трапіць у дзесятку;

2. na kogo/co натрапіць на каго/што; сустрэцца з кім/чым;

~ć na kogo — сустрэцца з кім;

~ł jak kulą w płot — трапіў пальцам у неба;

~ła kosa na kamień — найшла каса на камень;

na chibił ~ł — наўдалую; наўдачу

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)