róg, rogu
м.
1. рог;
róg obfitości — рог дастатку;
przytrzeć rogów komu — падрэзаць рогі каму;
2. рог; кут;
sklep na rogu — магазін на рагу;
za rogiem — за рогам;
w rogu pokoju — у куце пакоя
Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)