ość

oś|ć

ж.

1. косць рыбы;

~cią w gardle stanęło — косцю ўпоперак горла стала;

2. бат. асцюк;

~ć u kłosa — асцюк у коласе

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)